GRAD na Moravi nedavno je dobio Etnološki muzej, otvoren u rekonstruisanoj takozvanoj Hadžića kući, sagrađenoj 1854. godine.
v. ilić
Stalna postavka oslikava kulturu stanovanja gradske porodice krajem 19. i poče 20. veka sa vrednim predmetima koji su činili život građanskog Čačka toga doba.
– Ova kuća ima snažnu simboliku za Čačak, ne samo po arhitekturi već i po ljudima koje je ugostila. Knez Mihailo Obrenović je boravio u ovoj kući 1861, a knez Milan Obrenović 1869. godine. Hadžića kuća predstavlja dragocen dokument o tadašnjim stambenim prilikama. Pokazuje nam kako se organizovao svakodnevni život, kako se privređivalo i kakvi su bili običaji. Posle više od 20 godina posetioci ponovo imaju priliku da vide novu etnološku postavku, da dožive duh nekadašnjeg Čačka. Imaju priliku da osete grad koji je nastajao dan po dan, grad koji se gradio i razvijao u ritmu svojih sugrađana, ali i stanovnika koji su dolazili i prolazili ostavljajući svoj trag – kazala je Delfina Rajić direktorka Narodnog muzeja u Čačku, ističući da su autorke postavke Snežana Šaponjić Ašanin i Ivana Ćirjaković.
BISER GRADA
OVAKAV biser u našem gradu čini poseban biser u turističkoj ponudi Čačka i Srbije. Samo u prošloj godini oko 217.000 ljudi posetilo je Čačak, a naša želja je da ih u narednim godina bude još više – kazao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović uz napomenu da je ovo jedan od važnijih projekata koji su realizovani u godini kada je grad Čačak Nacionalna prestonica kulture Srbije i da su zajedno sa Vladom Republike Srbije za njega izdvojena značajna novčana sredstva, tačnije 52 miliona dinara (33 miliona od Ministarstav kulture RS i 19 miliona iz budžeta Grada Čačka). Kompletna obnova ovog zdanja urađena je uz budan nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, koji je bio i Nadzorni organ.
Postavka sadrži nameštaj i pokućstvo koje je pripadalo starim čačanskim porodicama Kren, Gavrović, Pantelić, Nikolić, Protić, Sekovanić, Ćirković i mnogih drugih i predstavljaju vredne predmete koji su činili život građanskog Čačka iz tog perioda. Postavka prikazuje mnogo zanimljivih detalja smeštenih po sobama koje su u to vreme bile raspoređene po značaju: na spratu Veliki salon do ulice, spavaća i devojačka soba do dvorišta, a u prizemlju trpezarija, mali salon i radna soba do ulice, a manje važne prostorije do dvorišta.
Među svim prostorijama dominira Veliki salon koji je svedočio o položaju ukućana u društvu. U njemu su primani gosti i bio je opremljen najlepšim i najvrednijim komadima nameštaja, često nabavljenim u inostranstvu (zavese, porcelan, knjige, likovna dela, muzički instrumenti, porodične fotografije i ručni radovi). Mešavina stilova bila je veoma česta pojava u enterijerima krajem 19. i početkom 20. veka, pa je tako bilo uobičajeno da se u istoj prostoriji nađu pirotski ćilimi, češki lusteri i nemački porcelan.
Osim Velikog salona postavka ističe i spavaću i devojačku sobu. Spavaća soba od ptičjeg javora iz dvadesetih godina 20. veka ukazuje na privatni život porodice. Kreveti su zastrti posteljinom, ćilimima, ukrasnim jastucima, a na svakodnevni život porodice ukazuju i odabrani odevni predmeti (kombinezoni, čarape, kućne haljine i papuče). U svakoj kući toga doba u kojoj je bila devojka, udavača, sa velikom pažnjom je uređivana devojačka soba (sa metalnim oslikanim krevetom, ormarom, komodom za rublje, komodom sa ogledalom, vaškasnom sa priborom za umivanje itd). Enterijer je dopunjen odabranim predmetima od tekstila vezenim jastučnicama, posteljinom i peškirima.