Piše: dr Slobodan Kotlajic – Buzda
U Jagodini je u subotu uveče, 17.02.2024., od 21h u klubu “Svitac” održan željno iščekivani koncert novosadskih legendi benda Atheist Rap sa gostima David i Golijati iz Jagodine, što je bila zgodna prilika za viđenje sa starim drugarima. Rasprodati koncert je održan u sklopu slavljeničke turneje kojom Atheist Rap obeležava 35 god postojanja, u organizaciji udruženja gradjana “Svitac” u istoimenom prostoru. Ovo udruženje gradjana za razvoj umetnosti i kulture u proteklim mesecima se nametnulo zapravo kao pravi svetionik urbane kulture jer je to savremeni nastavak alternativnog kulturnog centra koji je egzistirao u Jagodini, i to sticajem okolnosti, tu u komšiluku, do pre nekoliko godina.
To i praktično znači različit i vrlo bogat kulturni sadržaj i bukvalno rad 7 dana u nedelji. Veoma prisna saradnja odvija se baš na svim nivoima, pa je primera radi, skoro otvorena i izložba u njihovoj maloj galeriji u saradnji sa Fakultetom pedagoških nauka, gde su izloženi radovi studenta treće i četvrte godine ovog fakulteta,što je samo jedna od brojnih programskih akcija koju realizuje ekipa mladih prijatelja okupljena oko zajedničkog cilja. No, to nije samo to, jednom nedeljno održava se i kviz – slagalica, gde se takmiče u znanju ekipe (od 2 do 6 članova) sa uplatom simbolične kotizacije, a pobednik osvaja nagradu. Ovde se emituju i projekcije raznih filmova, organizuju radionice, a kad je muzika u pitanju, svoje učešće su uzeli i manje poznati muzičari zemlje Srbije, različitih muzičkih žanrova, a sve u svrhu promocije urbane kulture.
Za ljude koji ne znaju, “Svitac” je klub u samom centru Jagodine, smešten paralelno sa glavnom ulicom, po meni pomalo atipičan i počinje dugim hodnikom, velikim šankom u centru prostorije, a koncertni prostor se nalazi iza i sastoji se iz 2 prostorije iste veličine sa 2 mini bine, spojene sa 2 para ogromnih betonskih stubova, dok je chill-out galerija sa lejzi begovima smeštena gore na spratu. Jagodina je i u prošlosti imala veoma interesantne koncertne klupske prostore. Na prvu loptu setio sam se kuće gde je bio smešten Alternativni Kulturni Centar, Talira, Ibisa, otvorenog dvorišta Pizza Heat-a, raznih svirki po holovima srednjih i osnovnih škola krajem osamdesetih i početkom
devedesetih godina prošlog veka, Supernove, nikad prežaljenog hola velike sale bioskopa…
Mogao bih takođe, do sutra da nabrajam i jagodinske autorske bendove i muzičare koji su ostavili svako ponaosob velikog traga na lokalnoj muzičkoj sceni, ali ta
i takva je baš kao i “muz. scene” u drugim opštinama u Srbiji prilično hermetička, koherentna, ciklična, u tzv. koncentričnim krugovima i postoji, ali određeni vremenski period, pa se onda uspava, pa se ponovo probudi, i tako redom, na mahove…
Uostalom, zato se valjda i zove r’n’r’? Drugačije je u velikim gradovima, zbog količine ljudi, muzičara, ali i sklopa svih ostalih kulturnih institucija i okolnosti koje postoje, ali otprilike tako vam je to u zemlji Srbiji. Zato, nisam bio malo iznenađen kada su u 21.30 nastupili David i Golijati. Nekada se znalo – strahopoštovanje i odnos prema starijim kolegama u smislu – dobri smo mi, ali u muzičkom smislu, tate su tate. Danas je i to drugačije, današnji klinci izađu na binu, rokaju maksimalno, nema tu respekta ni prema kome, tehnologija je omogućila svima savremen napredak, ali su u tome stariji muzičari uglavnom malo pasivniji jer se drže naučenog, dok klinci žargonski rečeno…- ubijaju na mestu. Takav slučaj je i sa bendom David i Golijati. Iako bazični punk-rock, u njihovom stilskom izrazu mogu se naći i elementi metala, alternativnog roka, grandža, i verovatno je i to jedan od razloga njihovog drugačijeg zvuka. Stanje nepromenljivo, Nepropisno parkiran, Sila, masa, ubrzanje i Danas nije moj dan, su već danas veliki hitovi i jasno je svima da je veoma blistava budućnost pred ovim momcima. Iako je zvuk odličan, stvarno se ne bi moglo reći da je to bila početnička sreća. Ovo ima i treba da bude veliko. Posle pauze od 15-20 minuta, da bi se promenila binska oprema (uvek su to bile muke Tantalove, gde su samo pevači pošteđeni – prim.aut.), malo posle 22h na binu kluba “Svitac” izlaze oni, baš kao desperadosi iz nekog westerna, “…na opštu radost, svih prisutnih…”. Radule, koji pored pojačala, gitare i pedala, sa svim onim opasačima, oprtačima, fanny pack torbicama, više liči na Ani 4 pištolja, sin mu omladinac Branko
junior Radusinović na 2. gitari, (privatni razgovor: Ja – “..i tako si rešio problem
2.gitare..”, Radule -“…ćuti, tako sam rešio problem i 1. gitare..”
FOTOGRAFIJE: Vladan Stojanović
