DVOGODIŠNjI Simeon Vulović “vukao” je za uši čukunbaku Stojanku Stevanović, iz Oparića kod Rekovca, koja je doživela da slavi 104. rođendan, i sa njom duvao svećice na torti.
Foto:Z.Gligorijević
Baka Stojanka nam je rekla da nije sujeverna, pa je otkrila i šta je poželela dok je duvala svećice:
– Tri želje imam za 104. rođendan.
Prva, da praunuka Hristina, koja živi u SAD, rodi živo i zdravo dete, koje bi joj bilo treće čukununuče. Potom je otkrila i drugu: jedva čeka da grane prolećno sunce da bi mogla da čuva ovce. Dosadilo joj je, veli, da vreme provodi u kući. Dok je bilo leto bar je mogla da sedi na terasi.
– Imam i treću želju: volela bih da moji potomci žive koliko i ja. Moj unuk Ljubiša, koji me svakodnevno posećuje, mnogo me je usrećio što mi je napravio rođendansko slavlje. Srce mi je puno od miline. Iako ne vidim zbog katarakte, prepoznajem svih petnaestak rođaka i komšija koji su došli da sa mnom proslave rođendan. Srećna sam što me nisu zaboravili i što me često obilaze – rekla je baka Stojanka za “Novosti”.
Najstarija meštanka rekovačke opštine ne pije lekove, niti ide lekaru. Samo je primila vakcinu protiv sezonskog gripa. Doduše, noge su počele da je izdaju od pre tri godine, do kada je samostalno hodala.
KONAC U IGLU DO 92. GODINE
IAKO se od detinjstva mučila, žnjela sa majkom Polom, potom sa njom i ocem Rašom nadničila po tuđim njivama i spremala hranu, baka Stojanka je radila do 98. godine. Vid ju je odlično služio do pre 12 godina, sve do 92, pa je mogla da udene konac u iglu bez naočara.
– Sad mi je svaki dan skoro isti. Za doručak uvek pojedem dva kuvana jaja i popijem kafu sa mlekom. Onda malo porazgovaram sa snahom Zoricom, ona mi pomogne da izađem u dvorište. Ali, zlo je vreme došlo. “Sveti Luka, sneg do kuka”, od davnina se govorilo. A sad nema ni kiše. Bog nas nešto opominje. Nije mi milo, jer neće da bude dobro – podelila je svoju bojazan sa nama baka Stojanka, koja ima sedmoro praunuka.
