PISAC Sretenjskog ustava Dimitrije Davidović umro je sam i zaboravljen 1838. godine u Smederevu, a taj mu je usud i posthumno ostao. Ipak, deo nepravde uskoro će biti ispravljen.
Foto :N. Živanović
Iz Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu stiže vest da će nadgrobni spomenik na Starom groblju u Smederevu biti rekonstruisan. Rekonstrukciju nadgrobnog spomenika, prvu nakon njegovog postavljanja, finansiraće Rotari klub Smederevo, a radovi bi uskoro trebalo da počnu – zaključak je sastanka održanog nedavno u Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
– Na sastanku smo utanačili detalje sanacije i konzervacije nadgrobne ploče, ograde i platoa. Izabran je izvođač radova, i očekujemo da će, nakon završetka potrebne procedure, radovi početi u martu – kaže Igor Šoškić iz Rotari kluba Smederevo. I to nije sve. Poznati vajar Zoran Kuzmanović obnoviće i spomen-ploču koja se nalazi na Karađorđevom dudu – mestu gde je nekada bila kuća Dimitrija Davidovića.
Rođeni Zemunac, nesvršeni student medicine u Beču, knežev sekretar, tvorac Sretenjskog ustava, novinar, diplomata i pokretač “Novina serbskih”, prvih novina na tlu Srbije, ovime će konačno dobiti dostojno obeležje. Istovremeno, biće ispravljena i nepravda zbog zaborava u kojem je proveo poslednje dane. Davidović je, zbog bolešljivosti, poslednje tri godine života proveo u Smederevu.
Dobio je kuću u centru Smedereva, kod Karađorđevog duda, i imanje sa 60 stabala šljiva. Skončao je sam, u bedi, 6. aprila 1838. u 48. godini. Nijedne novine, pa ni one koje je osnovao, nisu prenele vest o njegovoj smrti. Sahranjen je na svom imanju, a tek kasnije, njegove mošti su prenete na Staro groblje i položene pored crkvice Uspenja Presvete Bogorodice iz 15. veka. Na zahtev Bečke akademije nauka, tek deceniju kasnije, pronađena je nadgrobna ploča na kojoj i danas, jedva vidljiv, stoji epitaf – “Dimitrije Davidović, sav Srbin”.
