POLjOPRIVREDNO gazdinstvo Dušana Josijevića iz Jagodine zasadilo je još 1.000 sadnica leskovačke dunje i time svoju plantažu proširilo na 3.500 stabala.
Foto:Z.Gligorijević
Dušan Josijević (26) iz Jagodine, diplomirani pravnik, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva koje ima najveći zasad dunje na teritoriji grada Jagodine, sa ocem Srbom odlučio se da uzgaja isključivo leskovačku dunju, jer je to autohtona sorta, izrazite arome i ukusa. Ne žele, kažu, da na uštrb kvaliteta, dobijaju kvantitet.
– Svako stablo je kao dete. Zato pažljivo brinemo o da se pravilno razvija. Ključna je prevencija, naročito prskanje i orezivanje. Imamo sistem za navodnjavanje duž celog voćnjaka, koji tretiramo isključivo domaćim preparatima, a agrotehničke mere primenjujemo prema savetima stručnjaka. Dobijamo zdravu biljku i krupniji plod – ocenjuje Dušan i dodaje da će uz dobru organizaciju, ali i odricanja, moći da nastavi da se bavi i pravnim poslovima i voćarstvom, za koje se opredelio, jer je veoma perspektivna grana poljoprivrede, naročito dunja, čija je cena godinama stabilna.
Njegov otac Srba kaže da je lane dunja od koje prave rakiju podbacila zbog toga što usled obilnih i čestih kiša nije došlo dio oplodnje. Zato je konzum druge sorte odlišno rodio, pa je kilogram dunja bio skuplji od kilograma banana. Prodavao se po 180 dinara po kilogramu.
-Naš voćnjak se nalazi na specifičnoj lokaciji, s odličnom ružom vetrova, dok ga sunce obasjava celog dana. Tu je svojevremeno trebalo da se pravi vazdušna banja za radnike Fabrike „Kablova“. Ciklus proizvodnje je najduži, jer dunja prva cveta, a poslednja se bere. Na nekim voćnim vrstama se možda brže zarađuje, ali mi nismo želimo da se kockamo. Žao nam je što država ne pokazuje dovoljno sluha za voćarstvo, pa nismo mogli da apliciramo za subvencije za izuzetno skupe mašine za preradu, koje smo platili preko 5.000 evra – veli Srba.
On dodaje da je i sa manjim rodom imao problem da nađe berače, a da će sada morati da ih „uvoze“ iz Nepala i Bagladeša.