U FRANCUSKOM institutu u Beogradu, francuski pisac Olivije Gez predstavio je svoju knjigu – esej pod nazivom “Pohvala izmicanju”, koja je nedavno prevedena na srpski jezik.
Foto: I. Marinković
Autor u “Pohvali izmicanju”, istražuje kulturu fudbala i pojam driblinga kao oblika društvene i kulturne inteligencije, povezujući ga sa širim pitanjima slobode i prevazilaženja ograničenja. Ovo delo je na srpski jezik preveo Stefan Piper, a objavila ga je izdavačka kuća FMK knjige 2024. godine, uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.
– Fudbal i književnost imaju mnogo toga zajedničkog – rekao je Gez. – To su uzvišenost, igra, emocije. Umetnost, sloboda, radost, strast. Stil.
U svom eseju Olivije Gez govori o driblanju, o Brazilu, o poeziji kralja sportova.
Esej počinje pričom o smrti i sahrani jednog od najboljih brazilskih fudbalera – Maneu Garinči.
Pisac, između ostalog kaže u knjizi o njemu sledeće:
– Najgenijalniji, najneočekivaniji u istoriji, ludi dribler, kog je Vinicijus de Moraes, pesnik bosa nove, prozvao “anđeo sa krivim nogama”. Garinča je mrtav, a imao je 49 godina.
Navijaću i za Argentinu
NA pitanje kako prognozira prolazak svojih zemljaka, Francuza, na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje je počelo, pisac je odgovorio.
– Mislim da je tim dobar i jak. Videćemo. Navijaću za Francuze ako budu dobro igrali. A inače, naravno, navijaću za Argentinu, jer volim kako oni igraju fudbal.
Takođe, ističe i to da je pomenuti brazilski fudbaler, nizak rastom, sa iks nogama, bio nenadmašiv u sportu, ali i poročan.
– Opijao se do smrti, skupljao opuške od cigareta… Idol je depresivan, previše žena, trinaestoro dece, slava, a onda propast, napuštenost, beda. Dok je vozio, umalo je ubio svog oca, ali nije promašio svoju taštu, majku Elze, svoje najveće ljubavi, samba dive. Prati ga maler, zato pije… Pao je u alkoholnu komu i umro u zoru 20. januara 1983. od ciroze jetre.
Foto: I. Marinković
Govorio je pisac na promociji i o čudnoj povezanosti istorije, književnosti i fudbala. Kaže da je kao mali zavoleo fudbal, pa istoriju, ali da je shvatio da mu više “leži” pero, te se okrenuo pisanju. Ali, uspeo je da te svoje tri ljubavi nekako spoji i sada pretoči u delo.
Naročito je istakao pojam dobrog driblera i driblinga.
– Dribling se nije slučajno rodio u Brazilu – objasnio je pisac. – Prvi crni igrači počeli su da driblaju kako bi izbegli kontakt sa belim odbrambenim igračima, kao i mogućnost tuče, na terenu ili nakon utakmice. Dribling se razvio na plažama i poljanama, sa krpenjačama ili gumenim lopticama. To je pokret iz kukova, sličan pokretu plesača sambe i borca kapuere – razigran, akrobatski, kao obeležje najvećih solista. I, što je najvažnije, u njemu ne učestvuje samo telo, nego uvek i emocija i strast.
Ipak, akcenat njegove priče o fudbalu, jesu najbolji brazilski i argentinski fudbaleri, od kojih su mnogi, poput njegovog lika iz eseja, imali uspešnu karijeru, kao što je bio i Dijego Armando Maradona, ali koji su, kad bi postali slavni, odjednom, iz raznih razloga propadali.
Volim Beograd
Gez kaže da nije prvi put u Beogradu i Srbiji, da voli da dođe i da voli naš narod i zemlju.
Ali, kroz osmeh je objasnio još nešto:
– Nije ni čudo. Iako nisam rođen ovde, moj otac je neko vreme boravio u Jugoslaviji, zbog čijeg raspada sam bio veoma tužan. Živeo je u Beogradu, gde je radio kao – ginekolog. Jasno je onda zašto volim Beograd…
– Današnji fudbal, nažalost, nije kao nekadašnji. Tada su fudbaleri, naročito crni, igrali srcem. Danas je fudbal nešto drugo, gde se umešala politika, statusi, veliki novac. To je biznis, ne dobar fudbal, igra, zadovoljstvo, emocija…
Nekoliko sati nakon promocije svoje knjige, Olivije Gez bio je gost beogradske MTS dvorane, gde se prikazivao film po njegovom romanu “Nestanak Jozefa Mengelea” iz 2018, a u režiji Kirilla Serebrenikova. Priča počinje Mengeleom koji pod pseudonimom Helmut Gregor traži utočište u Argentini 1949. godine, čvrsto se držeći svojih jezivih eksperimenata iz Aušvica. Nakon hvatanja i pogubljenja Adolfa Ajhmana, Mengele postaje plen neumornih lovaca na naciste i primoran je da pobegne iz senke.
Foto: I. Marinković
Olivije Gez je stručnjak za književnost Centralne Evrope i Balkana, predavao je na Prinston univerzitetu, u Sjedinjenim Američkim Državama.
Rođen je 1974. godine u Strazburu. Školovao se na Institutu političkih nauka u Strazburu, na Londonskoj školi ekonomije i na Koledžu Evrope. Sarađivao je kao novinar sa brojnim međunarodnim medijima, stekavši značajnu ekspertizu u oblasti evropskih i geopolitičkih pitanja. Njegovo književno stvaralaštvo karakteriše izraženo interesovanje za savremenu istoriju Centralne Evrope, Nemačke i Balkana, kao i za političke i kulturne podele koje oblikuju evropski kontinent.