DRŽAVA će nastaviti da otkupljuje predmete i umetnička dela koja su važna za srpsku istoriju – potvrdio je, još jednom, predsednik Aleksandar Vučić tokom prekjučerašnje manifestacije “Jedan narod, jedan sabor” u obilasku Narodnog muzeja sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.
knjeginja Milica
A sledeći istorijski predmet, koji će država nastojati da otkupi narednih dana, mogao bi da bude “zaručni prsten kneginje Milice” iz 14. veka, pronađen u Braničevskom okrugu.
Zlatni prsten koji je knez Lazar poklonio svojoj supruzi kneginji Milici, koji je nesumnjivo otkriće veka, nalazi se u privatnom vlasništvu čoveka iz jednog sela u Pomoravlju, tvrdi za “Novosti” istoričar umetnosti i muzejski savetnik u Zavičajnom muzeju Jagodina dr Branislav Cvetković.
– Prsten je napravljen od zlata sa ispunom od nijela, crne paste koja okružuje natpise sa spoljnjeg i unutrašnjeg dela. Reč je o vladarskom prstenu iz sredine 14. veka, “što su ukazali elementi, kao što su kneževska titula i veliki monogram u vidu ćiriličkog slova ‘m’ i ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta s unutrašnje strane, na donjem delu reljefna predstava dve spojene ruke, što je još od antike simbol saveza i braka”, dok se sa obe spoljne strane obruča prstena nalazi po šest izduženih kartuša sa ćiriličkim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika – tvrdi dr Branislav Cvetković.
Uz konsultaciju sa domaćim i inostranim kolegama, dr Cvetković kaže da je potvrđeno kako se radi o prstenu kneginje Milice. On je vlasniku predočio da je prsten od izuzetnog značaja i da bi bilo dobro da ga ustupi Zavičajnom muzeju.
Slučajno pronađen kod seljaka
– PRSTEN je svojevremeno kupila od seljana, sada pokojna kćerka čoveka koji je prsten najpre odneo lokalnim sveštenicima, ali oni nisu mogli da dešifruju sadržaj tekstova ugraviranih na obruču prstena. Srećom, sveštenici su ga posavetovali da zatraži tumačenje stručnjaka, tako da prsten nije završio ne “crnom” tržištu. Kada je prsten došao do mene, bio sam iznenađen. Najpre mi je palo na pamet da je možda nešto rusko. Međutim, čim sam mogao bolje da ga snimim, paleografskim i lingvističkim metodama suzio sam datovanje – ocenjuje dr Cvetković.
– Vrednost prstena je neprocenjiva. Sadrži mnogo podataka, sve što je na njemu je veoma značajno, ali je daleko od toga da je po tome jedistven, jer ima mnogo naših i vizantijskih prstenova sa mnogo više tekstova. Tako, na primer, verenički prsten kralja Radoslava ima dvadesetak slova više – kaže dr Cvetković za “Novosti”.
On dodaje da je, pošto je reč o značajnom nalazu, ali i zbog toga da se od nečega što je veoma ozbiljno ne bi pravila tabloidizacija i činile greške, na engleskom jeziku objavio članak sa osnovnim podacima o prstenu na sajtu Akademija.edu. I dodaje:
– Nakon što je muzej uputio zahtev za otkup prstena, pre tri dana smo išli u Ministarstvo kulture, jer moraju da se obave dodatne procene i provere.