KOD moga rođenja nije samo datum bio sporan, već i samo mesto. Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo.
Foto N. Živanović
Celu zabunu u tom pogledu načinilo je to što me se oba pomenuta grada odriču i nijedan ne priznaje da sam se u njemu rodio, već me potura onome drugome.
Ovako je pisao u svojoj autobiografiji veliki Branislav Nušić koga, na kraju, ipak svojataju i Beograd i Smederevo.
Osim kod mesta rođenja našeg najvećeg komediografa, sumnje je bilo i oko datuma, a smušenošću babice na njegovom rođenju, čak i oko pola, čime je u autobiografiji zabavljao čitaoce. Izvesno je, ipak, da je rođen u Beogradu, 20. oktobra 1864. kao Alkibijades Nuša od oca Georgijasa Đorđa Nuše i majke Ljubice, dok je Smederevac postao šest godina kasnije, 1870.
– Kad sam ja trebao da se rodim, otac bankrotira pa pokupi svu svoju bankarsku imovinu – u koju sam i ja spadao – i pređe u Smederevo da živi – govorio je o svom preseljenju iz mesta rođenja u Smederevo gde je porodica Nušić živela u takozvanom dunavskom delu varoši. U Smederevu je završio četvorogodišnju “školu kod Gornje vage”, i prva dva razreda gimnazije, tada “realčice”.
“Novost u Smederevu”
NUŠIć je u Smederevu napisao neke od prvih pesama. U listu “Golub” 1880. objavio je pesme “Sunčev zrak” i “Mali Joca”, a dve godine kasnije u listu “Ćosa” objavio je pesmu “Novost u Smederevu”, nastalu povodom usvajanja Zakona o ustanovljenju čuvara za javnu bezbednost.
Smederevski hroničar Nikola Tasić zapisao je da je prva ljubav Branislava Nušića bila izvesna Persida, ćerka njegovog profesora računa, o čemu je u svojim knjigama pisao i dr Leontije Pavlović. Oni navode i da je prvi susret Nušića sa pozorištem bio baš u Smederevu, sa družinom Mihaila Simića koja je nastupala u kafani “Zeleni venac”, a kostimirala se u kući Nušićevog oca Georgija.
– Kada je Dimićevo pozorište otišlo iz Smedereva, ostavljajući Georgijasu Nuši kulise i zavesu kao zalog za pozajmljeni novac, bila je to prilika da mladi Nušić sa svojim drugovima organizuje pozorište. On je po sećanju napisao komad “Boj na Ljubiću”, a dramatizovao je i nekoliko komedijica “Riđa brada” – piše prof. dr Raško V. Jovanović u tekstu “Mnogostruki književni stvaralac” objavljenom na sajtu Fondacije “Nušić”.
Još jedna zanimljivost, čija verodostojnost ne može da se potvrdi, jeste svedočenje da je
Festival i masonska loža
Smederevo se Nušiću odužilo spomenikom i pozorišnim festivalom “Nušićevi dani” koji traje više od četiri decenije. Ovde je osnovana čak i masonska loža koja nosi Nušićevo ime.
“Narodnog poslanika” pisao već u Smederevu, gde je dobio i inspiraciju za “Gospođu ministarku”.
– Profesorka Radmila Andrejević koja je 1936. radila u Gimnaziji Smederevo, svedočila je kako je njena svekrva Anastasija govorila da je Nušić motiv za komediju “Gospođa ministarka” našao baš u Smederevu, u staroj porodici Božanović – kaže hroničar Nikola Tasić.
Nušić je početkom leta 1883. osnovao list “Smederevski glasnik”, koji je izlazio dva puta sedmično i u kojem je bio i urednik, i slagač u štampariji i kolporter, a redakcija se nalazile u Ulici despota Đurđa, kod pristaništa.
Nedaleko odatle, što bi se reklo iza ćoška, danas je ulica nazvana po njemu, kao i kuća u kojoj je, navodno, proveo detinjstvo, kako piše na tabli na njoj. Ipak, i oko toga ima sumnjičavosti. Iz zavoda za brigu o spomenicima kažu da Nušićeva kuća danas zapravo ne postoji, ali kako u bližem okruženju nije bilo druge pogodnije, pala je odluka da to bude baš ova, danas “Pekara kod Nušića”.
Predstave za kraljicu
Nušić je gajio dobre odnose sa dvorom Obrenovića pa je bio i glavni umetnik letnjeg kraljevskog dvora u Smederevu. Ovde je priređivao književne večeri i pozorišne predstave dovodeći najpoznatije književnike i glumce tog vremena kako bi učinio plezir kraljici Dragi.
Izvesno je, tek, da je živeo u ulici koja sada nosi njegovo ime. Pa čak i ovde, kao da se sam komediograf opet poigrao sa nama i doveo nas u komičnu situaciju. Njegova ulica jedna od retkih, koja ima dva početka i dva kraja, pa taksisti morate naglasiti na kom kraju ili početku da vas čeka. Nušićevski, nema šta.