JAGODINA- Direktor jagodinske Gimanzije Miroslav Veljković – Mića Borovnica 20. februara puni 65 godina života i to je njegov poslednji dan u toj ulozi.
U zasluženu penziju njega su aplauzom ispratile kolege na poslednjem Nastavničkom veću, Veljković je u obraćanju kolegama govorio o davanju i poštovanju, jagodinskom gradskom duhu koji je neraskidivo povezan sa Gimnazijom, nalaženju pozitivnog u svim situacijama, ,,laganom“ rešavanju naizgled nerešivih situacija, bez drame, histerije ili nedajbože preduzimanje sankcija. U istoriji Gimnazije, dugoj 155 godina, Veljković je ,,najdugovečniji“ direktor, čak 6 mandata i 24 godine na najodgovornijoj poziciji, u tranzicionom periodu punom izazova, u isto vreme za generacije Jagodinaca je bila privilegija da je on na toj funkciji. Miroslav Veljković ili, za Jagodince lakše za prepoznavanje, Mića Borovnica je pokazao sve što treba da ima jedan pedagog i nastavnik sa osećajem za vreme u kome živimo, a pre svega osećaj za komunikaciju sa učenicima i roditeljima, kolegama, kao i prepoznatljiv gradski duh, spreman na ozbiljan rad, odricanje, davanje prilike mladima da istaknu svoje talente, istraživački karakter, ali i za šalu, duhovitost i lepe stvari. Uspesi hora sa orkestrom, glumačke sekcije, medalje sa takmičenja, talenti u sportu, stranim jezicima, informatici, dok je gimnazijski Bilten bio još jedan u nisci bisera.
-Nisam očekivao aplauz kolega, pogotovo ne tako frenetičan, ostao sam zatečen. Možda ne osećam ovaj trenutak, nisam svestan, samo neku imaginarnu težinu u smislu obaveze primećujem. Čekam da se sve što pre završi. Da predahnem. Nemam neku ideju šta ću posle 20. februara. Odmoriću nekoliko meseci, posvetiću se čitanju nekih knjiga koje nisam pročitao, uređivanju placa. Osluškujem ideje sa strane, prijatelji mi nabacuju lepe teme. Videćemo, imam puno drugara, mislim da je to bogatstvo, kratko Mića Borovnica opisuje svoje trenutno stanje dok se bavi organizacijom oproštajne zabave za kolege i prijatelje.
On je diplomirani istoričar, kratko radio u Despotovcu i Ćupriji, od 1987. godine je angažovan na Pedagoškoj akademiji, da bi 1990. prešao u Gimnaziju.
-U novembru 2000. godine, posle oktobarskih događaja, postao sam direktor Gimnazije. U toj ulozi sam 24 godine. Nisam se pripremao za tu funkciju. Kolege su tajno glasale, zaokruživale imena i kasnije sam dobijao podršku kolektiva. Posle sam odustao od aktivnog bavljenja politikom i više nisam imao taj predznak. Menjale su se vlasti, jedna druga… Jedinstvena Srbija je 20 godina na vlasti na lokalu, nacionalno vlast je menjana više puta, ali ja sam dobijao poverenje da ostanem na toj funkciji. Palma je čak pominjao na sastancima da nisam član njegove stranke, što je dokaz njegovog demokratskog kapaciteta, a meni je koristilo da ne moram da se učlanjujem. Ljudi možda ne veruju da nisam član ni jedne partije, ali vremenom se to izdefinisalo i oni koji to treba da znaju, znaju, priča Mića Borovnica.
Gimnazija ove godine obeležava 155 godina postojanja. Velika privilegija, ali i velika obaveza biti na čelu obrazovne ustanove.
-Moja kancelarija je bila nekada zbornica, tu je sada i administracija škole. Kolege su pitale zašto se direktno sa hodnika ulazi u moju kancelariju, zašto nisam stavio sekretara ispred da ne mogu direktno kod direktora da uđu. Smatrao sam da učenik ne treba samo po kazni da ide do direktora, već da može da pokuca na moja vrata kada god ima neku potrebu. Uspeo sam u tome, svako je mogao da uđe od učenika, nastavnika, roditelja. Probao sam kroz neke stvari koje deca vole, promenio sam izvođenje ekskurzija. Obišli smo srednju Evropu, klasičnu Grčku, Italiju, južnu Evropu. U proteklih sedam godina organizovali smo koncerte rok muzike. Ideja je bila da zadržimo urbani duh, Gimnazija se stavlja na pijedestal važnosti, ali to se ne pokazuje u odnosu prema školi u smislu da se materijalno i drugi način obezbedi, objašnjava Mića Borovnica.
Gimnazija je poznata po glumačkoj sekciji i učešću na srednjoškolskim takmičenjima. Gimnazijalci su bili prvaci u glumi, dobitnici prve nagrade za scenski govor što je bilo čudo i za žiri da Jagodinci mogu da budu bolji od Valjevaca. Hor je učestvovao na međunarodnim i državnim takmičenjima, bio je prvi u Srbiji.
-Korona je nažalost te aktivnosti utihnula, a posao novog rukovodstva je da to ponovo oživi. Okrenuli smo se stvarima koje smo mogli, a to su koncerti rok bendova iz celog sveta. To je prodrmalo srednju generaciju u Jagodini, namera je bila da pokažemo najmlađima da osim jeftine zabave, narodnjaka postoji i nešto drugo, sa ponosom ističe Mića Borovnica.
- VEK – VEK POŠTOVANJA I UZAJAMNOG DAVANJA
Za sve u ovo vreme, a 21. vek je, potrebno je da se razumemo, da poštujemo druge da bi bili poštovani. Različitost koja je toliko prisutna danas, nekad je prenaglašena. Prvo mi treba da se razumemo da bi probali decu da učimo da misle o tome. Ako se neko ne uklapa u neki sistem, ne treba da bude odbačen, ne treba da bude razloga za to. Ti sterotipi postoje kod profesora, ja i njima pričam. Na poslednjoj sednici Nastavničkog veća samo sam o tome pričao. Posvetio sam govor sadašnjici škole i šta treba bude škola. O onome šta ja mislim. Što je vrlo teško jer su obrazovanje i školstvo centralizovan sistem i mnogo veliki, ne zavise od pojedinca. Ali ono što mogu pojedinci je obrazovanje, to je potrebno, sada može i formalno i neformalno. Čitamo svakog dana i edukujemo se, ali neko ni to ne radi. Prođe kroz glavnu ulicu i ništa ne primeti, neko sve vidi. Tako je u životu, tako je sa decom. Treba svi da se poštuju. Deo profestora živi u vremenu gde je na distacni u odnosu na učenika, treba da postoji granica, a tu je i vaspitanje iz kuće. Ne možemo da gradimo autoritet samo zato što smo profesori, već zato što dajemo učenicima. U ovom sistemu su ljudi orjentisani samo da uzimaju do društva, retko šta daju osim kada to treba, a uopšte ne daju sebe, ljubav…Širina u odnosima sa drugima mora da postoji. Saradnja sa drugim školama je izuzetna, ekskurzije više do dve decenije, nikada nismo imali ni jedan incident. Danas deca konzumiraju alkohol, slobodniji su, ali nismo imali te nepijatnosti. Nadam se da sam u tom smislu ostavio dobar uticaj na naslednike na funkcijama, poručuje Mića Borovnica