Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine. Na prvog demokratski izabranog predsednika Vlade Srbije izvršen je atentat ispred zgrade Vlade oko 12 sati i 30 minuta. U trenutku smrti imao je 51 godinu.
Ranjeni premijer je tog dana odvezen u Urgentni centar gde je život pokušao da mu spase stručni tim na čelu sa našim čuvenim kardiohirurgom prof. dr Miljkom Ristićem, koji je bio i današnji gost jutarnjeg programa.
– Osećam kao da se to dogodilo juče. To su još uvek sveže slike. Žurio sam u Klinički centar Srbije gde je tada bio već primljen pokojni Zoran Đinđić. Već je bilo okolo vojske, policije sa puškom i šiljcima. Nisam znao o čemu se radi, a onda sam dobio poziv od sekretarice direktora kliničkog centra da hitno dođem. Sve slike na koje sam naišao dok nisam ušao u Urgentni centar, govorile su da se radi o nekom nemilom događaju. Ušao sam unutra, tu na početku je sala za reanimaciju, bilo mi jasno kad sam otvorio vrata, na stolu ležalo bled. Bleđeg čoveka nisam vidio u životu, pored hiljade pacijenata koje sam video u svojoj karijeri. Nije tu bilo vremena za razmiljanje. Tako da nije tu bio nikakvog vremena za razmišljanje. Bilo jasno, on je već bio intubiran, anesteziolog mu je pružio prvu pomoć. Postavljen je bio dren, to je jedno crevo koje je izlazilo iz grudnog koša, preko koje se praznio taj grudni koš koji je bio pun krvlju. Inače ta boca od 600 mililitara je bila puna krvi i jasno je bilo da se radi o nekom intenzivnom krvarenju i da se to ne može rešiti bez hirurške intervencije – započeo je Ristić.
– Trčali smo do operacione sale sa pokojnim premijerom kojeg smo gurali na kolicima. Otvorili smo ga hitno, našli smo veliku povredu na srcu, koja nije bila teška za hirurško zbrinjavanje. Tu je bila poređena desna predkomora u dužini od 6 cm, to je tkivo koje je nama zahvalno za neku rekonstrukciju i šivenje. Tu su bile i povrede mišića i tako dalje. Međutim to je stvarno bilo dosta brzo urađeno, ali je on već imao dosta nizak krvni pritisak i bio je pod infuzijama krvi. Kada pacijent gubi dosta krvi, tu se plasiraju dve centralne vene. Tu imamo neke dve velike vene na vratu i kroz takav put, nadoknada izgubljene krvi brže se postiže. Međutim, ono što je bilo nama u tom trenutku jako neobično, iako je pokojni premijer dobio stvarno u minutima velike količine krvi, skoro pa litre, pritisak je i dalje bio 30, 20, 40. Tako da je to ukazivalo da on ima i na drugom mestu krvarenja. Nije bilo nigde nikakvih povreda, on je ima jednu ulaznu ranu koja je bila više sa desne strane grudnog koša i izlaznu ranu koja je bila niže sa leve strane. Drugih povreda na trbuhu, na ekstremitetima, na glavi nije bilo. Onda je bilo jasno da se radi o nekoj povredi u trbušnoj duplji – rekao je Ristić i dodao:
– Otvorili smo trbušnu duplju i na naše veliko iznenađenje i zaprepašćenje, jetra se raspala u desetine, desetine komada. Bilo jasno da se taj metak kojim je pogođen premijer bio metak koji se upotrebljava za atentat. On ima strahovitu razvojnu moć, ne samo na putanju kroz koji prolazi metak, jer metak prolazi i uništava svojim direktnim dejstvom tkivo kroz koje prolazi. Ovde se radi o bočnom, veoma izraženom pritisku gde ti meci koji imaju taj bočni pritisak mogu da oštete i veoma značajno tkivo koje se nalazi u blizini putanje metaka. Ima neku prvu zonu koja je blizu putanje metaka gde su najveće razaranje, druga zona nešto slabije, treća zona još slabije. Očito ovde da se ta zona jetra koja se nalazi blizu putanje metaka, taj bočni pritisak bio je fatalan za premijera. Jedini način da se zaustavi krvarenje u tom delu je bila transplantacija jetra, ali u tom trenutku, to je bilo apsolutno nemoguće.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Kurir