SVE osnovne i srednje škole u Srbiji uskoro bi mogle da dobiju zakonsku obavezu da đake vode na stratišta srpskog, ali i drugih naroda koji su bili žrtve fašizma.
Pomen žrtvama ustaškog logora, Foto I. Marinković
Na inicijativu da se u parlamentu izmeni i dopuni Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kako bi u okviru našeg obrazovnog sistema ovakve posete postale obavezne, dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a na nju je ovih dana podsetila predsednica Skupštine Ana Brnabić, nakon što su blokaderi foteljaši Elektrotehničkog fakulteta Skupštinu Srbije uporedili sa nemačkim nacističkim Rajhstagom.
Oni su, kako bi obeležili i čestitali Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, na čuvenu fotografiju na kojoj vojnik Crvene armije postavlja zastavu Sovjetskog Saveza na krov nacističkog parlamenta Rajhstaga foto-montirali zastavu ETF uz prateći opis:
– Naš Rajhstag čeka… Naša budućnost čeka… Zastava ETF davne 1945. godine. Srećan Dan pobede.
Da ovakve insinuacije pokazuju nepostojanje političke kulture, smatra istoričar akademik Ljubodrag Dimić.
Propusti u obrazovanju
Upoređivanje Skupštine Srbije sa nacističkim Rajhstagom sramota je za naš obrazovni sistem, ocenila je Ana Brnabić. Ona je navela da posete stratištima treba da budu zakonom regulisane, a ne da tamo ide onaj ko želi ili ko se seti, niti to sme biti osatavljeno na volju učitelja, učiteljica, nastavnika, profesora…
– Očigledno je da je naše obrazovanje u poslednjih nekoliko decenija u potpunosti omanulo, zato što je nemoguće da je mladež od dvadesetak godina nesvesna žrtve koju su podneli naš i sovjetski narod, ali i drugi narodi Evrope – rekla je ona.
– S jedne strane politička borba je legitimna stvar, ali s druge strane zahteva odrđeni nivo političke kulture, a poređenje srpske skupštine sa Rajhstagom pokazuje nedostatak političke kulture. To će eksplodirati u lice onima koji su to uradili – ističe ovaj akademik za naš list.
Dimić, takođe, naglašava da đaci osnovnih i srednjih škola treba da obilaze mesta stradanja srpskog naroda, ali i da im se na časovima istorije dobro objasni ko je bio na kojoj strani u ratovima vođenim tokom 20. veka.
I drugi istoričari smatraju da bi obilazak mesta stradanja trebalo da se podrazumeva, ali ističu da to više zavisi od opšte istorijske svesti jednog naroda, a ne od zakonskih rešenja.
Inače, kako je navela Ana Brnabić, zakon mora da se menja tako da recimo u osnovnim školama bude obavezno da deca posete groblja oslobodiocima Beograda, logor na Banjici, Staro sajmište, Jasenovac, Donju Gradinu, Kozaru…
Inače, sličnu inicijativu pokrenuo je i Muzej genocida pre nekoliko godina, kada je Ministarstvu prosvete predložio da đaci posećuju srpska stratišta, a nadležni resor je inicijativu prihvatio. Muzej genocida tada je na spisak predloga svrstao posete memorijalnim centrima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Austriji, Italiji, Poljskoj, Nemačkoj, Norveškoj i Holandiji.
Tako je prva đačka poseta Jasenovcu nakon 30 godina organizovana 2023, kada su učenici i nastavnici iz Srbije išli u najzloglasniji logor smrti u ustaškoj NDH, gde je stradalo 700.000 Srba, Roma i Jevreja, u organizaciji Muzeja žrtava genocida.
U nekim beogradskim gimnazijama nastavnici istorije na sopstvenu inicijativu organizuju ovakve posete, jer im prosvetni sistem ostavlja tu mogućnost.