NA izložbi vajara i slikara Miodraga Pantovića Pante, u četvrtak, 24. aprila, od 19 časova, u Galeriji ’73, poleteće – kamen.
Foto Galerija 73
Tačnije, umetnik će predstaviti svoj novi ciklus, sa delima urađenim od prilepskog, aranđelovačkog i grčkog mermera, kao i srpskog krajputaša, na postavci koju je nazvao “Letači”.
– Radovi od kamena na temu letača predstavljaju ljudsku težnju ka visinama – ističe, u izjavi za “Novosti”, Pantović. – Kamen, simbol stabilnosti i postojanosti, u ovim radovima oblikuje figure koje prkose sili gravitacije – ptice, mitska bića, krila u pokretu, ili apstraktne forme koje aludiraju na let. Svaki komad odiše dinamikom i kontrastom: hladna čvrstoća kamena naspram slobode koju nosi letenje. Ovi radovi pozivaju na razmišljanjeo balansi između težnje ka visinama i korena koji nas drže na zemlji.
Foto Galerija 73
Prema mišljenju slikara i direktora Prodajne galerije Beograd, Zorana Čalije, Miodrag Pantović Panta, posle četrdeset godina skrivenog stvaralaštva, najzad otkriva publici svu lepršavost igre forme svetlosti i dubine:
– On se ne vodi nekim utvrđenim, popločanim stazama da bi se oslanjao na već viđeno, nego se prepušta igri sa neizvesnim krajem. Njega forma vodi. Usled savršenog poznavanja mermera i njegovih osobina on se igra kao što bi se dete igralo plastelinom ili papirom, tako da možemo da osetimo sličnost sa japanskim origamijem. Neverovatna je sposobnost Pantovića da teški mermerni kamen posmatraču učini laganim kao pero, gotovo lebdećim na tankim postamentima, gde skulptura pronalazi sopstvenu ravnotežu prkoseći zakonima gravitacije.
Foto Galerija 73
Iako po suštini svog stvaralaštva vajar, Pantović je prošlog leta publiku iznenadio samostalnom izložbom “Indigo”, upravo u Galeriji `73, primećuje Čalija i dodaje da su i te slike ogledalo njegovog večito dečačkog duha, slobodnog i vetropirastog poteza, gde se sa lakoćom igrao prostorom, dubinom i vremenom.
– Naizgled lako, ali veoma promišljeno, sažeto i direktno Panta svojim delom bilo slikarskim ili vajarskim uvodi posmatrača u lavirint njegovih mrežastih formi pružajući nam osećaj duhovne ravnoteže i kosmičke beskrajnosti. Eksplozija stvaralaštva nas podseća da duh posvećenika živi i u vremenima kao što je naše, u večnoj potrazi za savršenom ravnotežom vremena i prostora – zaključuje Zoran Čalija.
Matijin vek
VAJARSTVO je Pantović diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti, u klasi profesora Miše Popovića, ali tvrdi da je sve tajne rađanja skulpture otkrio dolazeći redovno u atelje Matije Vukovića (1925-1985), u koloniji u Ulici Mira Popare, na Banovom brdu.
Inače, u junu će se navršiti vek otkako se u siromašnoj zemljoradničkoj porodici u Platičevu, nadomak Rume, rodio Vuković, danas nepravedno skrajnut i zaboravljen umetnik koji je srpskoj kulturi ostavio jedan od najoriginalnijih vajarskih opusa.
Izložba Miodraga Pantovića realizuje se u ciklusu predstavljanja umetnika koji žive i stvaraju na Banovom brdu, objašnjava Mirela Pudar, direktorka Galerije ’73.
– Malo je poznato da su na ovom beogradskom umetničkom lokalitetu, u čuvenoj koloniji u Ulici Mira Popare živeli poznati vajari počev od Miodraga Živkovića, Matije Vukovića, Miluna Vidića, Kolje Milunovića – otrkiva sagovornica. – Zato je i namera institucije kulture poput Galerije ’73 da neguje skulpturu koja u ovom vremenu nije dovoljno prisutna u umetničkim prostorima naše prestonice. Izložba Miodraga Pantovića, koji je lekcije o skulpturi učio u ateljeu velikog Matije Vukovića, jedan podstrek ovom svestranom umetniku da nastavi svoje umetničko stvaralaštvo negujući skulpturu kao oblik umetničkog izražavanja.