SVETLANA Đurić (64) iz Jagodine krv je dala više od 50 puta, jer je shvatila koliko boca krvi može da bude dragocena za nekog ko je na ivici života i smrti.
Foto:Z.Gligorijević
Jagodinka Svetlana Đurić, koja ima veoma retku, AB negativnu krvnu grupu, pre 24 godine dobila je sepsu posle ginekološke operacije. Lekari su se borili za njen život, ali joj je jedini spas bila transfuzija. Međutim, kako je njena krvna grupa veoma retka, teško su uspevali da pronađu potrebnu količinu krvi, pa su boce stizale iz cele Srbije.
Kada je uvidela koliko je dragocena samo jedna boca krvi i da zahvaljujući njoj stvarno može da se spase nečiji život, čim se oporavila, postala je dobrovoljni davalac krvi. Posle svakog davanja, kaže, oseća se ispunjenom i srećnom što će možda baš ta boca njene krvi da spase nekoga.
– Svi znamo koliko je krv važna, ali tek kada sam bila u situaciji da se borim da preživim, shvatila sam koliko je to tačno. Bila sam u agoniji, jer nisam znala da li ću ikad više da vidim svoju decu. Srećom, zahvaljujući transfuziji i mom jakom imunološkom sistemu, pobedila sam sepsu – navodi Svetlana i dodaje da je i njen, sada pokojni suprug Dragoljub, bio dobrovoljni davalac krvi.
Transfuzije
AKCIJE dobrovoljnog davanja krvi volim i zbog toga što upoznajem nove ljude, čujem zanimljive priče. Mislim da je velika greška što su rasformirane transfuzije, pa za bocu krvi moramo da zovemo Niš ili Kragujevac, ocenjuje Svetlana, koja je radni vek provela u Direkciji za finansije Fabrike kablova u Jagodini.
Učestvovala je u svim akcijama jagodinskog Crvenog krsta, Udruženja invalida rada i Udruženja dobrovoljnih davalaca “Siki”. Odaziva se i po pozivu kada je nekome trebala baš njena krvna grupa. Čak je učestvovala u akcijama iako od prethodnog davanja nisu prošla četiri meseca. Da je ne bi vratili, ne bi ponela knjižicu.