DVOR Đurđa Brankovića u srednjovekovnom Smederevu struju nije imao, ali led jeste.
FOTO: PRINTSCREEN/ DiscoverSerbia
Jedini sačuvani srednjovekovni dvor, u svoje vreme odisao je bogatstvom i sjajem, imao kovnicu novca, gala zabave, dvorskog kompozitora, a u vrelim letnjim mesecima 15. veka, verovali ili ne, ovde se pilo vino sa ledom!
Na dvor Đurđa Smederevca papska noga kročila nije, ali jeste noga čoveka koji će četiri godine kasnije postati papa.
– Tadašnji veliki biskup Eneo Silvio Pikolomini, potonji papa Pio II, u svojim spisima navodi da se divno osećao kod svog prijatelja Đurđa Smederevca na dvoru pijući sa njime vino sa ledom u avgustu. Pitate se odakle mu led? Znao je Đurađ Branković da poštuje narodnu mudrost pa da u zimskim mesecima sačuva veliku santu leda, odnese je u zemunicu ili podrum gde je zaštićena od spoljne temperature. Onda kad dođu vreli letnji dani, iskrcka je i posluži vino sa ledom – priča Goran Jovšić, turizmolog i vodič kroz Smederevsku tvrđavu.
On navodi da se led obavijao i slamom da se bolje očuva za vrele letnje dane.
Letnje viteške igre
PO ugledu na dubrovačke letnje igre đostre – viteške trunire, Đurađ Smederevac na svom dvoru organizovao je letnje igre. Osim zabave za goste, turniri su služili i da bi vitezovi ostali u formi. Negujući tradiciju, Smederevo je pre nekoliko godina bilo domaćin Svetskog prvenstva u viteškim borbama.
Budućem papi posluženo je vino, ali i druga pića su se koristila leti.
– Na dvoru se za rashlađivanje pilo belo vino “smederevka”, ali i crna vina, zatim medovina i pivo – kaže Jovšić.
Inače, nema podataka da je u srpskim gradovima bilo radionica za proizvodnju piva, ali je despot Đurađ Branković mitroplitu Vanediktu poklonio “Pivničište” na Rudniku.
A osim što je bio sjajan domaćin, Đurađ je bio i odličan diplomata. U to vreme, Dubrovčani su dolazili preko Crnog mora do Smedereva, i kanalom ulazili u despotov grad kako bi trgovali. Jedino su oni imali tu eksluzivu u odnosu na druge brodove. Čak je despot jednu kulu proglasio za dubrovačku na kojoj su vladali zakoni Republike Dubrovnik.
– Tek 250 godina kasnije, Evropa će se setiti ambasada, a Đurađ je imao dubrovačku amsbasadu u 15. veku – kaže Goran Jovšić.