MIHAJLO Krstić, poznatiji kao Krle Veštica (62), iz Jagodine rešio je da njegove slike posle ugledaju “svetlost dana” posle četiri decenije i izložio ih u delu porodične kuće koji se nalazi do ulice.
Foto:Z.Gligorijević
Jagodinci koji znaju za njegova dela kažu da je odavno trebalo da ih pokaže javnosti, a oni koji znaju da se bavio izradom murala, oslikavanjem automobila i motora, fascinirani su njegovim slikama. Najzanimljivije slike počeo je da radi pre šest-sedam godina uljanim i akrilnim bojama i sedefastim lakovima na staklu da bi dobio specijalne efekte. Reč je o bojama koje se ne podnose i koje oko posmatrača ne može da vidi istovremeno. Iz svakog ugla vidi se drugačiji deo slike. Pored toga, slike je radio “naopako”, odnosno lice dela je zapravo s druge strane slike, a ne sa one na kojoj je slikao.
– Decenijama sam slikao na staklu, pa sam poželeo da istaknem neke delove, kao što su usne, oči, sunce, drveće… Kad mi se “rodi” ideja, počinjem od najsitnijih detalja i radim “naopako” četkicama, iglicama i sunđerima. Jedno delo radim 36 sati samo s pauzama za jelo i toalet, jer ako se lakovi osuše, neće da prime sledeću boju. Sušenje lakova usporim acetonom, ali su isparenja velika. Slika me ponese da i ne primetim da sam toliko radio – kaže Krstić za “Novosti” i dodaje da, koliko mu je poznato, niko u Srbiji ne radi slike sa sedefastim efektima.
Najinteresantnije su “bajke”, poput slike “Grad roda”. Dvorac i šuma su rađeni sedefasto, a rode nisu, jer su stvarna bića. Iz jednog ugla Sunce je crno, a iz drugog ugla izgleda kao da sviće i tek tada se vide i manje rode.
Ovaj samouki veoma kreativan slikar koristio je i erbraš tehniku, ali je radio i dela na kartonu, a za boje je koristio veoma neobične materijale.
– Kada sam slikao vile i vilenjake, da bih dočarao crnu boju, koristio sam gar od šporeta, cveklu za crvenu boju, kurkumu za žutu, a cedio sam i razne biljke. Onda zgužvam karton, potom ga otvorim i celu sliku nakapam svećom. Potom je prekrijem novinom preko koje prelazim peglom sve dok se ne izvuče sav vosak. Time dobijam nežnu hrapavost kroz koju vire vilenjaci – otkriva Krstić za naš list.
Radio i murale
KRSTIĆ je uradio četrdesetak murala za poznate ustanove i ličnosti, ali je potpisao ugovor da ne sme da otkriva njihov identitet. Slike je radio za svoju dušu i to u serijama od 30 do 70 komada. Neka dela je potpisivao, a na nekima je crtao svoj znak – vešticu na metli.