KAO MALA želela je da trenira gimnastiku i balet, posle se oduševljavala tatinim bokserskim rukavicama, a danas, sa četrnaest godina, prvi put u istoriji Paraćina donela je svom gradu zlatnu medalju – u boksu.
Foto: Z. Rašić
I ne samo to. Srbiji, kao članica reprezentacije, donela je titulu evroazijske šampionke u malo poznatoj sportskoj disciplini – sanda ili kineskom boksu.
Lenka Savić je pravi ponos svog kluba “Pretorijan” i svog tate i trenera Dušana. A uz to je odlikaš sa svim peticama, učenica osmog razreda OŠ “Momčilo Popović Ozren”.
Od nežne devojčice koja obožava štikle, šminku i ima simpatiju, a iz detinjstva ostala joj je navika da sakuplja salvete, u borilištu se pretvara, kaže nam sa osmehom, “u pravu zverku”. Ima ogromnu želju da pobedi i jedino što čuje jeste glas trenera. Najveće uspehe do sada je postigla u sandi, jer je taj sport prvo i počela da trenira. Od ove godine vežba klasični olimpijski boks, a idući tragom svog oca, i kik-boks.
Kineski ili sanda boks, kako mu ime kaže, nastao je u Kini, gde predstavlja glavnu borilačku veštinu koja se rodila iz kung fua. U prevodu znači sportska slobodna borba jer su u mečevima dozvoljeni udarci šakama, nogama i bacanja. Zabranjeno je udaranje laktovima i kolenima. Takmičari nose na glavi zaštitne kacige, štitnike za zube i za grudi. Kao i boks, sanda ima tri runde, ali su u boksu udarci dozvoljeni jedino rukama. Lenka je u paraćinskom klubu počela prvo da trenira sandu, pa je tu prvo i stigla do vrhunskih rezultata.
Fokusirana na pobedu
LENKA trenira boks više sa dečacima jer su iskusniji i snažniji. Kad uđe u ring, fokusira se na pobedu. Bez obzira što boks slovi za muški sport, devojčice imaju sve jaču ruku. zagrevanje traje 10 do 15 minuta, zatim sledi borba sa zamišljenim protivnikom, takozvani šado boks, pa vežba tehnike, na džakovima, sparing. Vežbe snage dolaze na kraju.
– Svaki trening je drugačiji, u zavisnosti od toga da li se spremamo za takmičenje ili ne. Trenutno je Lenkina najveća borba da skine dva kilograma jer treba da ima ispod 60 za kategoriju u kojoj se takmiči – kaže otac i trener Dušan.
– Najlepša iskustva nosim sa letošnjeg Evroazijskog prvenstva u Turskoj, gde sam bila sa reprezentacijom Srbije. Tu sam uspela da posle dva meča osvojim titulu u svojoj kategoriji kadetkinja do 60 kilograma. Ipak, u poslednje vreme sve više se okrećem klasičnom boksu jer obožavam ring. Već sam sa svojim klubom osvojila dva zlata u okviru Regionalne lige Šumadije i Pomoravlja, u Jagodini i Kragujevcu. U Jagodini sam porazila državnu šampionku, što mi je veliki podstrek. Planiram da stignem do reprezentacije, na kraju da postanem šampionka sveta u ženskom boksu – samouvereno kaže.
Dodaje da boks jača ne samo fizičku već i mentalnu snagu, što se po njoj baš lepo vidi. Udarce zadaje, ali ih i prima i nikako ne prihvata sugestiju da je boks samo za muškarce. Naprotiv. Lenka tvrdi da je sve više mladih bokserki. Kad je ona počela da trenira pre dve godine, bila je jedina devojčica u klubu. Sada ih ima šest, jedna je godinu dana mlađa i takođe postiže odlične rezultate.
– Kad primim udarac, nije prijatno. Lagala bih kad bih rekla da ne boli, ali sve je to deo borbe. Bilo je tu svega, krvarenja iz nosa, a zbog jedne teže povrede prsta na nozi nisam mogla da treniram mesec dana – priča Lenka.
Učlanjenje u klub sa 12 godina
PRISEĆA se da je učlanjenje u klub bila ideja njenog oca, kad je imala 12 godina. Posle prvog treninga shvatila je da je baš to sport koji želi. Od tad, treninge ne propušta. Svakodnevno, osim vikendom, vežba sat i po u “Praetorijanu”. Osim oca, ima još jednog trenera, Dragana Pavlovića, koji ju je uveo u tajne sande. Sa ocem trenira boks i kik boks u kojem takođe počinje da se takmiči. Zbog toga se učlanila i u jagodinske “Palmine tigrove” i sa njima trenira dva puta nedeljno.
A kad izađe iz prostorija kluba i ringa, nije više bokserka nego tinejdžerka sa različitim interesovanjima. Zbog tate je zavolela boks, a zbog mame, slikanje i akvarel. Nije ni čudo jer je njena majka poznata umetnica i muralista Marija Komarac, pa je Lenka nasledila i talenat za slikanje.
– Za nijansu ipak preovlađuje ljubav prema boksu. Bar u ovom momentu. Najvažnije mi je da me porodica u svemu podržava. Videću da li se snovi ostvaruju. A trebalo bi jer vredno i uporno radim – zaključila je na kraju Lenka, ime u ženskom boksu za koje će se tek čuti.
