VEĆ deceniju i po, nekadaši ponos Smedereva i jedini gradski hotel čeka da, od ruine, postane turstička atrakcija sa četiri zvezdice. Od privatizacije 2008, međutim, nisu ispunjene pompezne najave o modernom zdanju, niti je do danas poznata sudbina objekta sa romatičnom istorijom.
A, saga duga 15 godina započela je privatizacijom objekta koji je nosio ime grada i kompleksa oko njega, po ceni od 89 miliona dinara. Kako je najavljivao novi vlasnik, za čak deset miliona evra, trebalo je da osvane 12.000 kvadrata sa 106 luksuznih soba, tri restorana, kongresnom salom, spa-centrom, zatvorenim akva-parkom, otvorenim i termalnim bazenima na oko 2.000 kvadrata, sa temperaturom vode do 30 stepeni…
Kasnije se čulo da je planove zaustavila besparica, ali se od ideje ne odustaje. Tri godine potom, hotel je dobio novog vlasnika, ali se do danas ništa nije pomerilo sa početne tačke.
Uspomene
DO zatvaranja, 2004, hotel “Smederevo” imao je pet apartmana i 212 soba. Ukupna površina objekta na četiri sprata iznosila je 5.658 kvadrata, a mnoge ovdašnje generacije upravo na ovom mestu su proslavljale mature, dočekivale Nove godine, organizovale svadbe i slične događaje.
U pokušaju da saznamo sudbinu ove nesuđene investicije, iz kabineta gradonačelnice Jasmine Vojinović potvrđeno nam je da je objekat privatna svojina, uz preporuku da se za informacije o poslovnim planovima obratimo vlasniku. Nažalost, ni obraćanje kompaniji koja je, po podacima u Agenciji za privredne registre, vlasnik kompleksa nije urodilo plodom…
Šteta, jer je istorija ovog prostora baš zanimljiva. Kompleks je, posle kupovine, prvi počeo da sređuje trgovac iz Beograda, Spasoje Stevanović, a – po okončanju Velikog rata – uredio ga je njegov sin, Milutin, jedan od osnivača Radio Beograda i direktor lista “Vreme”. Park podseća na botaničku baštu, sa vinogradom, kamenim stazama i vidikovcima, te ukrasnim figurama i vazama. U to vreme pravo malo remek-delo. 1946. nije izbeglo nacionalizaciju, pa je kasnija najpre sagrađen depandans, a 1978. i veliki hotel, meštanima poznat po nazivu “Sindikalni”. Bio je u sastavu ugistiteljskog preduzeća “Jedinstvo”, koje ga je i prodalo, pa danas – uprkos dve promene vlasnika – samo ruži sliku grada na Dunavu.