DELOM se naviknemo, ali delom ne možemo. Vatrogasac je čovek koji trči tamo odakle svi beže, pa je naš posao veoma stresan.
Foto:Vatrogasno-spasilački bataljon Jagodina
Uz veliku odgovornost, zahteva fizički i psihički napor, ali je i lep, i veoma human. Pritom, čak ni gašenje zapaljenih kontejnera nije bezazleno, jer se dešavalo da u njih budu bačene i plinske boce, i sprejovi, i razne druge opasne materije, što znači da rizik uvek postoji. Ipak, nema ničeg lepšeg od toga da nekome spasiš život, ili veći deo imovine – kaže Goran Radosavljević, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Jagodini, koji čini 114 pripadnika raspoređenih u šest područnih jedinica širom Pomoravskog okruga.
Posebno pamti intervenciju 1. januara 2015, u sedam časova izjutra, kada su u Ćupriji gasili zapaljeni podrum pun uglja. Dim je kuljao na sve strane i širio se po svim spratovima, svi stanari su još spavali posle novogodišnje noći, pa su kucali na svaka vrata i evakuaciju obavljali preko platforme, kroz prozore. I, kada su mislili da su ih sve spasli, čuli su da na poslednjem spratu živi porodica sa detetom, pa su pohitali… “Ja imam štek. Ako nas spasiš, daću ti sav novac” – rekao je dečak kojeg je iznosio napolje i Radosavljević to smatra dosad najsimpatičnijom reakcijom…
Stres
IAKO smo svi vrsni profesionalci, različito reagujemo na ono sa čime se sve suočavamo na poslu. Neko ima jači, a neko slabiji “želudac”, mada se i kod najsnažnijih stres taloži, pa dođe u situaciju da jednostavno nije u stanju da radi. Zato nam je na raspolaganju i psiholog u jagodinskoj Policijskoj upravi – objašnjava Goran Radosavljević.
Vođi vatroagasno-spasilačke grupe Nemanji Radosavljeviću međutim, najdraži su aplauzi vozača na auto-putu, kada je spasao vozača kamiona čija je kabina visila nad Velikom Moravom, dok se prikolica držala uz ivičnjak mosta.
– Ta akcija trajala je sat i po. Najpre smo sajlama i lancima stabilizovali kamion, zatim se korpom prebacili do vozača, a onda sam ga vezao za sebe opasačem i izvukao. Ostao je živ… Iste godine, u magli, dogodio se i lančani sudar na obe trake auto-puta. Pritom se zapalio i jedan kamper, pa se ništa nije videlo, a narod je trčao na sve strane. Ipak, uspeo sam da iz automobila u kojem su ljudi na prednjim sedištima poginuli spasim dete… – priseća se Radosavljević, koji je nagrađen medaljom za hrabrost “Miloš Obilić”, a lavovski se borio i protiv požara na grčkom ostrvu Evija.
Volja jača od pritiska
NAJTEŽE mi je kad vidim ugljenisana tela, tokom požara ili posle saobraćajnih udesa. Tada samo mislim da što pre oslobodim povređene koji kukaju zbog bolova. Ali, kad je neko živ, koliko god da je povređen, imam volju da ga što pre izvučem, ali i odgovornost da sve uradim dobro. Pritisak je ogroman… Inače, često izvlačimo i utopljenike iz reka, to mi je postala svojevrsna rutina, mada je teško izuzetno teško obavljati naš posao u hermetički zatvorenim odelima – ističe Nemanja Radosavljević.
Bilo je to njegovo prvo sadejstvo sa kolegama iz inostranstva, a meštani su im bili toliko zahvalni da su svim vatrogascima naredne godine obezbedili besplatno letovanje i poklkonili im 50.000 evra.
