GRAD na Moravi, “priče” na koje mu sve reke sveta “liče”, zanemeo je posle saznanja da je preminuo Bora Đorđević.
Foto: Novosti
Njegovi gimnazijski prijatelji, komšije u zgradi gde je rođen, poznanici i sugrađani sa velikom tugom primili su vest da će se posle 55 godina otkako je otišao iz rodnog grada, Bora vratiti u Čačak, ovoga puta, nažalost, u svoju večnu kuću.
– Tvoja poslednja želja da budeš sahranjen u svom rodnom gradu, biće ispunjena i, kako si i sam govorio, vratićeš se na padine Jelice da ostaneš zauvek u Čačku – napisao je u oproštajnom pismu gradonačelnik Čačka Milun Todorović, inače veliki prijatelj čačanske legende.
Todorović nam je otkrio da je još pre sedam godina sa Borom išao na Gradsko groblje, gde je muzička ikona za sebe rezervisala grobno mesto.
– Pričali smo više puta o tome. I pre dve godine smo obišli grobnicu. U nekoliko navrata mi je, iako mi je bilo neprijatno da o tome pričamo, govorio da želi ovde da bude sahranjen i davao mi je neke instrukcije za njegov poslednji ispraćaj. Sada mu obećavam u svoje i u ime svih Čačana, a to je on već znao, da nikada neće biti zaboravljen.
Sa majkom Nerandžom, Foto Privatna arhiva
Grad Čačak uskoro će dobiti ulicu koja će nositi ime našeg velikog Bore Đorđevića, ulicu kojom će koračati i neke nove, buduće generacije. Odavno je on postao besmrtan za njegove Čačane i Čačak, uvrstio se u red najvećih legendi koje je ovaj grad iznedrio – kazao nam je prvi čovek Čačka.
Iako rođeni Čačanin, na inicijativu upravo Todorovića, Bora je pre dve godine dobio priznanje “Počasni građanin Čačka”. I pored brojnih muzičkih i književnih nagrada, Bora će kasnije pričati da mu je ovo priznanje najomiljenije, pored još dva: amblema čačanske Gimnazije i kamena iz Morave. Toliko je voleo svoj rodni grad…
– Posle nekog nastupa, ne sećam se ni gde je to bilo, došla su dva mlada čoveka, poklonili su mi amblem Gimnazije i kamen iz Zapadne Morave. To mi je nešto najvažnije što sam dobio, sada se tome pridružila i plaketa počasnog građanina Čačka – govorio je tada legendarni roker.
Bio je u stalnom kontaktu sa školskim drugovima, posebno onima iz Gimnazije. Dolazio bi u grad na Moravi, sastajao bi se sa prijateljima i do jutra bi prepričavali dogodovštine iz burne mladosti.
– Još kao mladić sa drugarima je osnovao bend koji se zvao “Hermelini”, a potom je pevao i svirao u bendovima “Dečaci sa Morave”, “Vesnici ljubavi”, “Safiri” i “Čačanski plemići”.
Bora i drugari u rodnom gradu , Foto Privatna arhiva
U bendu “Poslednji ostatak romantičnog sveta” svirao je i pevao sa Radomirom Mihajlovićem Točkom. Kao urbana legenda prepričava se da su se tri godine finansirali tako što su pljačkali bogate kuće i tim novcem kupovali instrumente. Kada su ih uhvatili, prebačeni su u istražni zatvor, a potom je Bora izbačen iz gimnazije. Sud je odlučio da ga oslobodi pod određenim uslovima. Kako bi ga sklonili od lošeg društva Borini roditelji su 1970. odlučili da se presele u Beograd – ispričali su nam Borini prijatelji.
Sve ih je posebno ganuo poslednji Borin nastup u Čačku pre godinu dana, kada je pročitao stihove pesme “Dve gitare”, koju je uradio s pokojnim basistom Mišom Aleksićem, čime je ostavio u amanet sugrađanima svoju poslednju želju.
Dve gitare
Bolestan sam skroz na skroz,
Biće da sam bostan obro,
Pripremite plavi voz.
Dani su mi odbrojani,
Životni mi prošo vek,
U bolnici u Ljubljani,
Nemaju za mene lek.
Ne trošite džabe pare,
Nisam tol’ko važan lik,
Ukrstite dve gitare,
Nek to bude spomenik.
Konzilijum saopštenje
Objavljuje svaki dan,
Da upozna javno mnjenje,
Koliko sam bolestan.
Moje telo pošaljite
U Čačak, u Srbiju,
U Ljubljani ostavite
Srce, neka bude tu.
Rasplakao je i komšije u zgradi u kojoj je živeo do 17. godine, u Ulici Veselina Milikića, pored velikog gradskog parka. Starosedeoci se još sećaju nestašnog, ali, ipak, “lepo vaspitanog i dobrodušnog momčića”
– Živeo je na drugom spratu. Sećam ga se iz škole, zajedno smo učili u OŠ “Dr Dragiša Mišović”, gde mu je i majka bila profesor srpskog jezika. Otac mu je bio vojno lice i direktor čačanske “Slobode”. Ovde u parku je stalno svirao sa svojim gimnazijalcima. Zasmejavao nas je… Bio je laf. Teško nam je svima pala ova vest o njegovoj smrti…
Sigurno je da ćemo ići na sahranu… – ispričala nam je komšinka koja i danas živi u Borinoj zgradi.
Foto V. Ilić
Sahrana u subotu
U ČAČKU će u petak biti dan žalosti. To je za “Novosti” potvrdio gradonačelnik Milun Todorović, kao i da će Bora biti sahranjen u subotu, 7. septembra, u 14.30, na Gradskom groblju. Opelo počinje u 14 časova. Prethodno, u 11.00, u Velikoj sali Kulturnog centra biće održana i komemoracija. Sigurno se zna da će pola grada doći da isprati legendu koja stiže “zadnjim vozom za Čačak”.