DULENE je planinsko selo, smešteno na Gledićkim planinama.
Foto: V.H.
Najviša tačka, Dulenski crni vrh, visok je 897 metara i pogled na šumadijske talasaste predele sa njega je veličanstven. Selo je ušuškano u klisuri pored Dulenske reke, u koju se ulivaju bistri planinski potoci. Svrstano je u deset najlepših sela Srbije, pa se tako našlo rame uz rame sa selima poput Kremna i Tršića, ili Mionice.
Nadaleko je poznato i po očuvanoj šumadijskoj arhitekturi sa kraja 19. i početka 20. veka. Čak 180 dulenskih kuća izgrađeno je u klasičnom šumadijskom stilu. Nekada je Dulene bilo mnogoljudno selo, ali i njega je zadesila sudbina mnogih srpskih sela. U njemu sada živi samo stotinak meštana, a mnoge stare domaćinske kuće su napuštene.
Foto: V.H.
I tako maloljudno, ili baš zbog toga, ovo selo se odlučilo na veliki poduhvat- da sagradi crkvu, prvu otkad meštani pamte. Rečeno, učinjeno, odabraše i sami kupiše plac pored Dulenke i sagradiše je za tri meseca starinskom mobom. Dao je i radio na njoj koliko je ko mogao i umeo, samo su za tu vrstu gradnje vešti majstori zidari došli sa strane. Po starom običaju, osveštaše temelj, pa i po kiši i po suncu, i po danu i po noći, digoše uvis crkvu lepoticu u moravskom stilu, od kamena, cigle i sige i posvetiše je Svetom Jovanu Krstitelju.
Kupola nove crkve bila je gotova tek tri dana uoči prve liturgije, koju je 7. juna na crkvenoj slavi Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, služio mitropolit šumadijski Jovan sa sveštenstvom. Bio je to veličanstven događaj za celo selo, oko dve stotine vernika je došlo na liturgiju.
– Bogu hvala, Dulenci će se od sada venčavati i krštavati u svojoj crkvi. To nikada u mom veku nije bilo. Ljudi se raduju, donose ponešto u crkvu, daruju je, a i hrane za radnike ne manjka, vredne su naše domaćice, svaki dan im donose ručak. Niko ovde dnevnicu naplatio nije.
Foto: V.H.
Slavoljub Petrović
– Samo zapamti da će u ovu crkvu dolaziti više ljudi nego u bilo koju u ovom kraju – kaže osamdeset sedmogodišnji Slavoljub Petrović, dodajući da se „ nada da će spomenik našim palim borcima u prvom svetskom konačno naći svoje mesto u njoj”. – Otišlo je tada iz Dulena 77 boraca, a vratilo se svega dva.
Dejan Milenković, Dulenac koji vodi mesnu zajednicu i pokretač je gradnje crkve, po izboru meštana bio je prvi kolačar. Od mitropolita Jovana primio je arhijerjsku gramatu, prizanje koje, kako ističe, pripada svim Dulencima. Oni su u znak zahvalnosti za podršku u ovom poduhvatu, mitropolitu Jovanu poklonili su ikonu Isusa Hrista.
Foto: V.H.
Dejan Milenković
-Imamo i sredstva i snagu da nastavimo danje, ali ćemo morati da pauziramo radove narednih nedelja, jer naš glavni majstor Milinko Miletić, po majci Dulenac, ide na izgradnju druge crkve u Misači kod Aranđelovca. Čim se vrati, eto nas ponovo na gradilištu, da završimo crkvu koja je ,eto, prvu liturgiju dočekala još u skelama, jer smo kupolu završili tek tri dana ranije – priča Dejan Milenković. – Naša Fejsbuk stranica „Dulene Kg/Gledićke planine” ima oko 40.000 pratilaca. Nećete verovati, prate nas ne samo ljudi sa Balkana, nego i iz Evrope, Amerike, Australije… Dobili smo donacije od naših ljudi širom sveta, čak i od Hrvata i od Bošnjaka. Kada vam jedan Hrvat napiše „Dečki, vi ste primer ne samo za Balkan,već za ceo svet“, onda znate da radite dobru stvar, hvala Gospodu.