Piše: dr Slobodan Kotlajić – Buzda
Nije mi trebalo baš malo vremena da vratim “film” sećanja otkad poznajem Sašu Trajkovića. Bio je zaista vreo taj 31.08.1991. godine kada je grupa istomišljenika iz Paraćina po velikoj temperaturi pošla put Novog Sada na Hard Metal festival i koncertnu promociju istoimenog časopisa, i u putničkom vozu za Novi Sad, tražeći slobodna mesta, a i slične sebi, naleteli su na kupe koji je bio pun metalaca iz Niša među kojima je dominirao veliki dobroćudni gorostas, dobri duh Durlana pod imenom Big Sale.
U neverici zbog njegove visine i veličine ostali drugari nisu previše pratili radnju priče, al ja tad saznah da je Saško zapravo basista benda Stentor u kom je lupao bubnjeve moj prijatelj Miloš Stojanović – Šime, a Big Sale i rekreativno svira i peva u Pinheadsima (obrade Ramonesa). Dok nam se bivša zemlja raspadala, te godine selim se za Niš, a naše druženje se nastavlja kroz mnogobrojne Stentorove probe kod njega, još u ono vreme kad je pevačica bila Valentina Matić Nina, kao i brojne zajedničke izlaske na Kej(u) i mnogim r’n’r mestima ’90-tih u Nišu. Usledio je prvi od brojnih nastupa u Paraćinu, gde pevač Stentora postaje Sale, i na mom ispraćaju u JNA koji je organizovan kao muzički festival na kom su nastupili tadašnji najbolji andergraund bendovi tog doba, ostvaruju više nego zapažen nastup. Stentorov kasetni demo snimak “Smell Of Death” dočekao me je u Vojnoj bolnici gde sam se oporavljao od operacije ruke i naravno bile su uobičajene posete drugara iz Stentora, na koje nije ostalo imuno ni bolničko osoblje, a bogami ni pacijenti, jer smehu nije bilo nikad kraja. Usledili su brojni nastupi na gitarijadama, festivalima, zajednički i samostalni, svirali su bukvalno po celoj Srbiji, treba pomenuti Balkan Horror Operu u Beogradu, i bili su jedan od retkih bendova koji su sva 3 puta nastupili na legendarnim andergraund festivalima u Paraćinu, gde su tih godina bili stvarno rado viđeni gosti. 1995. Stentor izdaje respektabilni album za izdavačku kuću Silver Cross Records, pod nazivom “Too Blind, Too Feel”, dalje sviraju po Nišu i uglavnom južnoj Srbiji, tih godina nekako ipak dolazi do zamora materijala i raspadaju se 1997.g., iako su bili u naponu snage, rame uz rame sa najboljim metal bendovima tadašnjice zemlje Srbije. Svako odlazi na svoju stranu a naš današnji junak, Saša Trajković, sledi puteve samostalne kantautorske karijere, gde pravi početak biva zabeležen na pravi način ipak dosta godina kasnije, spektakularnim nastupima na muzičkom takmičenju “Ja imam talenat”, gde oduševljava stručni žiri i najširu javnost i zauzima visoko treće mesto. Ostalo je istorija…
Portal 035: Sale, jel sam propustio nešto bitno?
Pa i ne baš kad je Stentorov opus u pitanju, uglavnom je sve rečeno, a kad je u pitanju samostalni rad treba dodati da su preteča svega zapravo bile pesme “Oblivion” (na engleskom jeziku) i “Ranjenik” koje su i definisale moj dalji razvoj kao kantautora. “Oblivion” je dugo čekala da bude snimljena, ali to je zapravo bila prava uvertira u dalji rad. “Ranjenik” Laze Kostića je bila stvarno prekretnica, jer tek tad sam ja spoznao kod sebe eventualnu mogućnost pevanja i daljeg pisanja pesama na srpskom jeziku. Ovde treba napomenuti da je preduvertira u album prvenac bio zapravo bonus disk, kao poklon uz knjigu “Duge noći i crne zastave”, Dejana Stoiljkovića, najpoznatijeg Niškog pisca, i to luksuzno ćirilično izdanje sa tvrdim povezom za izdavačku kuću Laguns, gde sam na pravi način, a prvi put kako treba predstavljen široj javnosti.
Portal 035: Kako to da posle žestokog metala, koji si muzički upražnjavao od svojih najmlađih dana, otkriješ tekstualno i muzički pravoslavlje u potpuno drugom muzičkom svetu? Koji je to trenutak kad si spoznao kod sebe potrebu da nešto drugo muzički radiš?
U tom Stentorovom svetu pisanja pesama na žalost, sve je bilo na engleskom jeziku, ali to i jeste bilo u skladu sa muzikom koju smo svirali. Rekao sam već da ja tek sa “Ranjenikom” počinjem da pevam na srpskom i nešto kasnije sa “Bistrom vodom”, ja počinjem da pišem tekstove na srpskom jeziku, a da zapravo nisam ni imao predstavu gde će to sve i koliko daleko da ode.
Portal 035: Tvoje pevanje na albumu “Na svom pragu” je nešto potpuno atipično na ovim prostorima. Ne bi se reklo da je klasično pojenje, ali ima taj neki prelazak između visine tona tzv. prsnog registra i registra glave (tzv.falseta), baritona, i neklasičnog tenora sa atipičnom tercom koji baš i nije karakterističan za srpsku tradicionalnu muziku?
Stvarno nikad nisam ni razmišljao o svom načinu pevanja, već je sve spontano došlo, u skladu sa sopstvenim osećajem i doživljajem pesme. U jednom periodu svog života, a u skladu sa svim onim što sam slušao – kroz različite žanrove r’n’r’ i srpske duhovne izvorne muzike i možda neke pomalo čudne kombinacije izvođača kao što su npr. Legende (u čijem zvuku sam tada i najviše nalazio inspiraciju za dalji kantautorski rad, a koji su već imali nekako sličnu sintezu zvuka), kao i starih srpskih pevača kao što je Cune Gojković, tu su i braća Teofilović i iako su oni totalno drugačiji, mogu reći da smo “…pili vodu sa istog izvora…”, i jednostavno sam hteo da primajući uticaj od svih tih izvođača, napravim nešto sebi svojstveno, sa ličnim pečatom. Slušajući njihove pesme nekako uvek mi je nešto falilo, to je ono kad kažeš “…zašto li su ovo ovako uradili?…”, pa sam jednostavno želeo u svojoj pesmi to drugačije da napravim.
https://youtu.be/iCG99v_cz4w?si=SLx5DZ1GeqtKsFsc
Portal 035: Pre nekoliko dana ponovo sam, ne samo zbog prirode ovog intervjua ponovo preslušao tvoj ceo album “Na svom pragu”, koji si izdao za Power Music još 2012. Kapitalno delo sa brojnim epskim elementima, kome ni posle 12 god od objavljivanja produkciono ne manjka baš ništa. Da li se nosiš mišlju da ga, ako je to moguće, danas-sutra reizdaš, uz dopunu još nekih pesama koje su se u međuvremenu pojavile, za neku ozbiljniju izdavačku kuću, koja bi ti ponudila možda i bolje uslove?
Ako Bog da, izdavačka kuća danas nije opcija, jer to je bilo za to vreme. Tadašnja izdavačka kuća mi je korektno ponudila svoje uslove, što je podrazumevalo i adekvatnu reklamu, a ja sam tada prvenstveno hteo da se moja muzika što dalje u narodu čuje i dopre do što većeg broja slušalaca. U tom smislu, iako je početna bila dilema City Records ili Power Music, Tole iz Oktobra 1864 je tada bio muzički urednik u ovoj drugoj, i iako su to zapravo dve strane iste medalje, odlučio sam se za drugu izdavačku kuću, i potpuno je neverovatan osećaj da iako nisam imao materijalnih troškova u smislu snimanja albuma, na kraju držim u rukama svojih ruku delo, fizičko izdanje, tj. moj prvi samostalni album.
Portal 035: Glavna fotografija na albumu “Na svom pragu” na prednjoj strani omota prikazuje te na pragovima železničke pruge. Gde si bio i gde odlaziš na zadnjoj strani albuma?
Iza toga stoji vrlo zanimljiva priča. Na samom početku mog samostalnog rada, veliku ulogu u fotografisanju imao je Miloš Stojanović. Svi znaju da nije uopšte lako napraviti dobre fotografije, ma kako to ljudima izgledalo. Ogromnu pomoć u samom fotografisanju za album dobio sam od Nenada Cvetkovića, umetnika iz Niša, koji nije bio zadovoljan našim prethodnim fotografijama i u potrazi za pravom fotografijom zaustavili smo automobil u ranu zoru jednog dana, kod železničke pruge i napravili tih nekoliko snimaka. Ja sam, fasciniran istim, kad sam ih video, album zato i nazvao “Na svom pragu” jer to objedinjuje u potpunosti i celokupan muzički materijal. Nenad Cvetković, Dejan Stojiljković i Uroš Tošić su glavni “krivci” za fantastične ilustracije i jedinstveni izgled knjižice koja prati disk.
Portal 035: Često autori odmah baš na A1 singlu napišu sebi muzičku ličnu kartu, i to ih nekako obeleži. U tvom slučaju, to je “Bistra voda”, pesma koju si i izveo u polufinalu takmičenja “Ja imam talenat”…
Da, “Bistra voda” je pesma koja jednom izađe iz autora, ili nikad ne izađe. Obzirom da sam došao iz potpuno drugačijeg muzičkog miljea, pesma mi se jednostavno desila. Ušla u mene, izašla iz mene, ja je otpevao i sad živi u meni. Bio sam potpuno nesvestan i nesiguran u to što radim, pozvao sam brata i pitavši ga za mišljenje dobio prvu, pravu podršku da snimim “Bistru vodu”. To je bila prekretnica u pisanju i snimanju daljeg materijala u definiciji stila, i na osnovu toga iskristalisao se “Poduhvat Serbon”. Moje pesme nisu u bogoslužbenom maniru, one imaju tu nekakvu svoju specifičnost, ali ja gledam na život generalno kroz prizmu pravoslavlja, gde su apsolutno sve pesme – molitva i zahvalnost Gospodu za sve.
Portal 035: U pesmi “Dar”, kažeš – “…pevaj, pevaj pesmo moja, da se slutnji glas ne javi…”?
To je svojevrsno pružanje samoohrabrivanja i podrške da se istraje u onome što si počeo. Svaki slušalac koji čuje ovu pesmu ne treba da doživi neka loša osećanja, već treba da bude snažniji i hrabriji i treba da pronađe svoju ličnu pesmu slušajući moju pesmu “Dar”.
Portal 035: Stan’te sati, vi dželati, za megdana ima dana…” u “Bezvremenoj”?
Samo je pitanje stila i figure kako sam se i gde slušaocu obratio, jer kroz svaku pesmu čovek mora da nađe isti odgovor, da nađe snagu u izazovima koji nosi ovaj život.
Portal 035: Kako ti je “…srce isplelo venac od lovora…” u “Mojoj slobodi?
Pitanje viđenja slobode nije univerzalna stvar. Svako tumači svoju slobodu po sopstvenom nahođenju.
Portal 035: Tvoj Sorab kaže “Pobedi da vidim lice, nađem pero rajske ptice”…? Atipični su to stihovi za prosečnog slušaoca, a puni simbolike?
Teško je vršiti posebnu analizu pojedinačnih pesama gde su reči kao što su sloboda, pobeda, vera, sinonimi i jedinstveni simboli hrišćanske prolaznosti života.
Portal 035: Najvažniji je nekako “Dlan roditelja?”
Nemerljiv je značaj roditelja u životu, ali još veći značaj nebeskog roditelja, tj. Tvorca.
Portal 035: U “Kolopletu” dominira srpska pletenica?
Nadam se da sam uspeo barem u pesmi da dočaram značaj srpske pletenice. Postoje krupni elementi lepote srpske tradicionale, koloplet i pletenica su samo neki od njih.
Portal 035: “…ti ćeš koren, a ja vodu, nek izniknu mladi…”?
Obrada stare srpske kosovske pesme “Dragi, dragi, božurove sadi”, koja je morala da bude obrađena na moj način. Kad sam prvi put čuo tu pesmu, koja stvarno budi dušu i posebne emocije, kroz njenu jedinstvenost, jednostavno sam znao da će doći dan kada ću joj udahnuti nov život u mom izvođenju. U svom muzičkom opusu imam nekoliko obrada, gde ili interpretiram tuđe pesme na svoj pevački način, ili im menjam postojeću muziku, i u sopstvenom aranžmanu ih ponovo oživljavam.
Portal 035: “Slava svedržitelju” se ogleda u stihu “…svjat,svjat,svjat, Gospod Savaot…”?
Da, ni to nije moje. Puni su nebo i zemlja Njegove slave, oni su zapravo deo pobedničke pesme, koja se čita tokom Bogoslužbene liturgije. Pevajući Svjat, Svjat, Svjat, Gospoda nad vojskama, serafini slave Oca, Sina i Svetoga Duha, jednoga Boga u tri ipostasi. Ne samo ova pesma, već velika većina mog opusa su zapravo kompleksnije pesme o složenim pojmovima, kao što je Slava Božja, kroz proročka viđenja i nebeske moći, a objedinjuje ih delo Gospodina Svevišnjeg.
Portal 035: “Ranjenik” Laze Kostića, zatvara album, u kom se kaže: “…čašu vode samo rode, jezero mi krvi ode…”?
Samo je slučaj tako hteo da prva pesma koju sam uradio na srpskom jeziku na tekst Laze Kostića, i zatvara album. Naša istorija je prepuna krvi, prepuna stradanja, ali prepuna hrabrih i snažnih ljudi koji su se borili za slobodu i budućnost svoje dece i svoje zemlje. U pitanju je tužna pesma, ali opet na svoj način, puna snage.
Portal 035: Baš kroz ceo materijal se prožima nota i lirika srpske duhovnosti. Zlobnici van granica Srbije bi možda rekli nacionalizam, možda čak i šovinizam, a neki kažu da je u pitanju čisto pravoslavlje i samosvesnost srpskog verujućeg bića. Tvoj stav o tome?
To je lično moj pogled na srpsko pravoslavno biće. Poduhvat Serbon se zapravo i obraća srpskom življu gde god ono postoji. Mnogo je stvarnih reči kojima se muzički može opisati duhovnost pravoslavlja, ali bi stvarno bilo pretenciozno da ja budem nečiji glasnogovornik, uostalom ja to i ne želim da budem. Moja misija jeste da srpski rod dobro čuje moje pesme i iz njih izvuče ono najbolje. Poštovanje prema drugim nacijama se podrazumeva, ali samo ljubav za svoj srpski rod.
Portal 035: Nakon albuma “Na svom pragu?”, dalje radiš veliki broj singlova i spotova, ali ne samo po lokal patriotskim korenima “Nišavina pesma” je nešto posebno, zar ne?
Nišavina pesma jeste drugačija. Nišava jeste moja reka, na kojoj sam odrastao na 100-tinak metara od nje i na žalost, iako nije velika reka, odnela je mnogo života. To nije pesma koja će na prvu loptu da kupi slušaoca jer nosi tugu, nostalgiju, melanholiju, epitaf i kao takva baš se odvaja od ostalih pesama.
Portal 035: Tu su još i “Raste dete”, “Lutam”, “Spasovdan”, “Svečanost”, “Sijaj i traj” “Tiha vodo”, “Dosanjaj se”, “Vetrokaz”…. Sve su to pesme koje tekstualno jesu na tragu albuma “Na svom tragu”, ali muzički ipak malo kompleksnije, u nekoj pomalo drugačijoj muzičkoj atmosferi? Da li je to namenski tako odrađeno?
Ništa nije namenski odrađeno, sve je stvar samo trenutne inspiracije koja je nastala u tom vremenu, posle objavljivanja tog albuma. Na pesmi “Spasovdan” gosti su mi bili Najda i Jana iz benda Blackberry. To je već period gde nemam više toliko etno momenata koje sam imao na početku, ali sam zadržao tu neku svoju posebnu muzičku stilsku figuru.
Portal 035: Od pojavljivanja u emisiji “Ja imam talenat”, do danas bilo je dosta koncerata, ali koliko je zaista komplikovana živa produkcija celokupnog tvog nastupa sa pratećim bendom? Poznato je da u nedostatku pravih organizacijskih uslova sa bendom, sviraš samo sa gitarom?
U principu, najviše nastupa sam imao sam, kao samostalni umetnik, kantautor, što je i misija svakog kantautora. Da budem skroz iskren, imao sam vrlo zapažene uslove i sa bendom, ali u današnje vreme jeste teško da se skupe ljudi, jer sve su to ljudi koji rade, žive od muzike i imaju svoje porodice, pa samim tim komplikovaniji je, a i skuplji angažman, i iako moja muzika nije komercijalna nekako najbolju saradnju sam imao sa Mihajlom Jocićem, sa kojim sam najveći broj pesama uradio po pitanju produkcije i celokupnih aranžmana, u studiju “Decibel”, sa Dejanom Krasićem u njegovom studiju “Match Box”, ali i sa Milošem Krstićem, Goranom Đorđevićem, Markom Milivojevićem, Aleksandrom Ristićem, Ljubicom Veličković, Jovanom Jevtić, Milošem Vojvodićem, Miroljubom Miloševićem, Milicom Plavšić, Josipom Hartlom…Iako žalim, jer nisam mogao da radim video spotove za sve snimljene pesme, svestan sam značaja video produkcije danas i bezgranično sam zahvalan: Bojanu Ranđeloviću, bez kog ne bi postojao video spot za pesmu: “Bistra Voda”, Velimiru Stojanoviću koji je autor spotova za pesme: “Dar”, “Vetrokaz”, “Spasovdan”, “Sijaj i traj”, te Stefanu Krasiću, bez kog ne bi bilo spotova “Dosanjaj se”, “Tiha Voda”, “Svečanost”.
Portal 035: Šta te prvo očekuje kad su nastupi uživo u pitanju, u budućnosti?
Prvi sledeći nastup zakazan je za 17. avgust 2024., u okviru muzičkog festivala Nišville, uz neke još nepotvrđene datume pre i posle tog datuma..
Niš ima Galiju, Kerber i još neke muzičke izvođače kao višedecenijske autorske umetnike u muzici. Saša Trajković stvarno jeste jedan od njih, i nekako, drage moje, dragi moji, mislim da smo vam dali valjan odgovor na pitanje zašto ga treba obavezno uvesti u udžbenike – muzičke kulture, istorije ili srpskog jezika, potpuno nebitno, jer budimo objektivni, zaista se ništa slično do njegove pojave, a i posle njega, nije desilo na muzičkom nebu zemlje Srbije. Originalan, svoj, po svemu kvalitetan, dobar Sorab – Saša Trajković, Serbon, istinski čuvar srpske muzičke tradicije..