NE znam šta radim… Ne mogu sina, kakov god bio, da ostavim da trune u mrtvačnici. Ne znam … Svakog sata neko dođe, kaže: prete ovi, prete oni. Mesta mu nema u Vrbici… Nije to baš tako, Zorane, smirilo se selo…
Beležimo ovaj razgovor između Zorana Žujovića i njegove rođake na putu Mala Vrbica – Amerić, taman kada smo se uputili uzbrdicom, prema kući Žujovića iz koje je Miloš ili kako je on odlučio prelaskom u islamsku veru – Salahudin, koji je 29. juna ispred Ambasade Izraela u Beogradu iz samostrela ranio pripadnika Žandarmerije. Tu je i ubijen.
Kuća je na kraju puta prema nikud, čuva je beli mali pas. I, nikog više nema. Nema, tako nam se učinilo.
Sve, kao i ovaj deo Male Vrbice je, kao ukleto. Ni ptica da se oglasi iz šumarka koji okružuje domaćinstvo Zorana Žujovića, Miloševog oca.
Nigde nikoga, a vidimo prozore, osećamo poglede. Udaraju u leđa. U potiljak.
Koji minut stojimo u dvorištu. Onda se na vratima pojavila majka Biljana. Majka, ko svaka majka u strašnoj tragediji koja ostaje bez jedinog deteta, povijena. Osušena od teške bolesti. A ni suzu nije ispustila. Njen Miloš je, pre koju godinu, umesto puta, odabrao stranputicu. Napustio pravoslavnu veru i, kako kažu, primio islam. Postao vehabija.
– Moje će dete biti sahranjeno u grobnom mestu Žujovića, njegovih predaka – govorila nam je.
– Tu, da mi bude blizu. Koga ja, koga moj Zoran još imamo? Nemamo nikog. Za njega smo se borili, u našim poznim godinama smo ga dobili… Kad je obeležio punoletstvo, posle i dvadesetu godinu, ko da ga posle kontroliše, kad pre toga nije napravio nikakav problem. Možda smo pogrešili. Ako jesmo, neka i mi što pre idemo za njim.
Pitamo Biljanu Žujović da li je moguće da neki meštani, ipak, spreče ukop njenog sina na groblju Mala Vrbica.
– To je u Božjim rukama. Samo u Božjim rukama, pa kako on odluči – kazala je.
Većina meštana je pomirljiva, ne smeta im da Miloša tu sahrane. Na pitanje šta će ako se neke porodice pobune, kažu:
– Tu su policija, tružilaštvo, neka svako radi svoj posao.
VERA
U MALOJ Vrbici pričaju da je stigla vest (navodno su je sveštenici preneli) da Miloš Žujović i “nije primio islam jer Islamska zajednica ne priznaje vehabizam”. Meštani govore da je poruka poslata da smiri one koji ne žele Miloša (Salahudina) u groblju svojih predaka. O “pobunjenicima” kažu da su dobri domaćini, ali nepoverljivi, da su poznati po protivljenju da im migrante usele u obližnju kasarnu, Rome sa KiM, ekstradirane iz Evrope.
NjEGOVI PRECI SU ZASLUŽILI
U MESNOJ zajednici Mala Vrbica kažu da Miloš Žujović i treba da bude sahranjen na ovdašnjem mesnom groblju.
– Njegovi roditelji, njegovi dedovi i pradedovi to zaslužuju – kažu nam. – A i to dete, mi ga takvog pamtimo, bilo je po svemu uzorno. Sve do ovog pred ambasadom.
Majka mu obolela od kancera, otac se raspadao od tuge sve ove godine.
– Nama je dosta pobuna, molim vas da se smirimo, crna zemlja je svima teška – poručuju iz Vrbice.
BONUS VIDEO – TAJNO ORUŽJE RUSKOG RAKETNOG SISTEMA: JARS izvodi vežbe kamuflaže i kontradiverzije