ZAHVALjUJUĆI donaciji Evropske unije i sredstvima kraljevačke lokalne samouprave, realizuje se projekat revitalizacije Mataruške banje – nekada popularne destinacije na obali Ibra i podno planine Stolovi, čuvene po lekovitoj, toploj sumpornoj vodi.
G.Šljivić (arhiva)
Za rekonstrukciju ukupno 5.300 metara ovdašnje vodovodne mreže, obnovu dečjeg igrališta i zamenu kompletnog parkovskog imobilijara ukupno je obezbeđeno 430.000 evra, od kojih je EU donirala 360.000, a kraljevačka lokalna samouprava iz gradske kase izdvojila 70.000.
– Ovaj projekat veoma je važan za turizam i privrednu aktivnost, ali i bolji život žitelja Mataruške Banje, odnosno otvaranje novih radnih mesta. Rekonstrukcijom vodovodne mreže obezbediće se sigurno snabdevanje obližnjeg hotela, vrtića, te sportskog i rehabilitacionog centra – kaže dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva, podsećajući da je ovo mesto bilo čuveno po odličnim rezultatima u prirodnom lečenju steriliteta i reumatskih oboljenja, dok je obližnja Bogutovačka banja bila čuvena kao “melem za živce”.
Turizam
– POSLE privatizacije, novi vlasnik završio je rekonstrukciju hotela u Bogutovačkoj banji i ugostiteljskog objekta u parku Mataruške banje, kao uvod u obnovu ovdašnjeg poznatog i nekada reprezentativnog hotela – kaže gradonačelnik dr Terzić. – Uz obnovu infrastrukture i drugih, pratećih sadržaja, sve to će doprineti poboljšanju ponude i povratku ovih banja na turističku mapu.
Objedinjene 1983. u prirodno lečilište, a potom i u istoimeno privredno društvo, sve do turbulentnih devedesetih godina prošlog veka ove banje bile su veoma posećene, sa zasluženim epitetima modernih, čak i mondenskih turističkih mesta. Godine “tranzicije”, međutim, odvele su ih u stečaj, a – posle brojnih neuspešnih pokušaja privatizacije – 2021, “Prirodno lečilište” konačno je dobilo novog vlasnika…
Sada, pomenuti projekti obnove infrastrukture i uređenja Mataruške banje oživljavaju nadu meštana da će se u ovdašnjim kafanma i hotelima, kao u neka srećna i davno prošla vremena, ponovo tražiti slobodno mesto.
G.Šljivić (arhiva)
