RADNI sto, porodične fotografije, sačuvane stvari predaka, pokloni dobijeni od kolega…
Foto:Z.Gligorijević
Reklo bi se uobičajeni inventar dnevne sobe svakoga od nas. Ali, nije baš tako. „Porodična soba“, kako ju je nazvao srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac, koji igra u Beogradskom dramskom pozorištu Dragiša Milojković (53) iz Jagodine, u ulici Hajduk Veljka broj 15 u Jagodini, sadrži i pruža mnogo više.
Milojković ju je otvorio za sve koji žele da kroz predmete „vide“ život njegove porodice, produhovio ju je pričom o sudbini Milojkovića, a dao joj je i humanitarni karakter, jer posetilac koga dirne njegova priča može da ostvari prilog za Crveni krst i korisnike Centra za socijalni rad u kutijama na izlazu.
-Ne znam šta me je nagnalo da otvorim „porodičnu sobu, ali sam srećan što sam to uradio, jer sam našao sebe, a ujedno čuvam pradedovinu, što je dužnost svakog od nas. Pošto nisam imao fotografiju pradede Radojka, iskoristio sam sliku na nadgrobnom spomeniku. Na zidovima su i fotografije mog dede Dragiše, oca koji nosi isto ime, koje sam i ja dobio na rođenju, bake Miluške, majke Radmile (devojačko Vukosavljević), tatina gitara, klavir, rekvizit dede koji je bio svetski poznat iluzionista, kao i pradeda i tata, knjiga „Ja, moj otac“ u kojoj sam opisao stradanje mog oca… – navodi Milojković.
Ubrzo nakon njegovog rođenja u Jagodini, u potrazi za boljim životom, roditelji su ga odveli u Sidnej, gde je živela njegova baka Miluška. Jedne večeri, četiri godine kasnije, dok su se iz grada vozom vraćali kući, njegov otac je otvorio prozor i proturio glavu da udahne svež vazduh. Tog trenutka voz je prolazio kraj bandere, koja je bila kobna za Dragišu…
NAGRADE
Karijera Milojkovića, koji je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, koji je poznat po ulogama u serijama „Seljaci“ tumačio lik Milutina, „Mješoviti brak“, „Zvezdara“, ali i po brojnim predstavama koje su izvedene i po 80 puta, ovenčana je brojnim nagradama.
-Najdraže su mi nagrade Milena Pavlović – Barili za „Mister dolara“, nagrada publike na „Nušićevim danima“, kao i za debitantsku ulogu na filmu, za film „Pokondirena tikva“. Igrao sam sa Vesnom Čipčić, Nebojšom Glogovcem, Mićom Tomićem, Pepijem Lakovićem, a na nagradnoj večeri s jedne strane mi je bio Bata Stojković, a s druge Ana Sofrenović i Nikola Đuričko. To veče Nikada neću da zaboravim. Kao ni kada sam odigrao „Pijanistu“ i kada je glumac Ivan Bekjarev izašao na scenu i pred 500 ljudi mi uručio povelju – ponosno će Milojković.
– Majka me je jednom rukom držala u naručju, a drugom se pridžavala za očev kaiš. U prvom trenutku mislila je da je samo povređen. Vratili smo se u Jagodinu, a majka je 34 godine „čekala“ oca. Kakva je to ljubav bila! Urna sa posmrtnim ostacima ostala je kod bake Miluške, koju sam tri decenije molio da nam je pošalje. Rekla je da to neće učiniti za života. A onda je jednog dana urna stigla. Majka je „dočekala“ svog voljenog supruga. Umrla je osam dana kasnije. Sahranio sam ih zajedno – prvi put za medije Milojković otkriva sudbinu svoje porodice i pokazuje kamen sa krvlju oca koji im je dao prijatelj koji je radio uviđaj.
Počeci u pozorištu i pred TV kamerama
Kada se pred televizijskim kamerama i pozorišnoj sceni našao sa eminentnim glumcima, nije mu bilo lako.
-U jednoj sceni Žika Milenković mi je rekao da ga pogledam. Oduzeo sam se. Trebalo mi je vreme da shvatim sa kakvim eminentnim glumcima igram i da treba da napravim lik da bih mogao da se suprostavim njihovim likovima. Ali, oni su znali šta treba da rade, a mene su, kao mladog glumca, „dizali“. Toga danas nema – ocenjuje Milojković, koji kaže da može još mnogo da da, ali da ne želi da se ponavlja, već da igra nešto novo.