EPOHE, nacije, vere i ideali, dobrotvori i zadužbinari, heroji – sve to na jednom mestu u Smederevu moralo bi da natera sve, posebno čuvare kulturne baštine, na stid i sramotu. Staro smederevsko groblje, svojevrsni spomenik istorije i kulture, zaslužuje daleko više nego što mu pružaju potomci ljudi koji ovde počivaju.
Foto: J. Ilić
Staro groblje svilo se oko spomenika kulture od velikog značaja, Crkve Uspenja Presvete Bogorodice iz 15. veka za čiju je gradnju korišćen identičan materijal kao i za Smederevsku tvrđavu. Ovde je dvadesetih godina prošlog veka otkopana antička statua nepoznatog božanstva, najverovatnije nekog rimskog kulta, a potonja iskopavanja pokazala su da je crkvica nastala na mestu starije nekropole.
Odmah uz crkvicu nalazi se večna kuća Dimitrija Dadivovića, pisca Sretenjskog ustava, osnivača prvih srpskih novina, političara i diplomate. Posle 180 godina od postavljanja, nedavno je rekonstruisan njegov nadgrobni spomenik, što je platio Rotari klub Smederevo.
U blizini crkve sahranjeni su i prvi dobrotvor opštine smederevske prota Milutin Banić (1817-1876), dobrotvor Stevan Kuzmanović Kršljanin, kao i Dina Mančić (1827-1882), narodni dobrotvor koji je osnovao Fond za podizanje gimnazije u Smederevu i školovanje siromašnih đaka iznad čijeg groba se nalazi kapela izrađena po projektu Aleksandra Bugarskog, koja je rekonstruisana pre nekoliko godina.
U jezgru ovog memorijalnog kompleksa je Spomen-kosturnica žrtvama eksplozije 5. juna 1941. rađena po projektu Aleksandra Deroka, u kojoj počiva 485 ljudi stradalih u najvećoj tragediji koju je grad doživeo.
Mnoge grobnice, čak i one dobrotvora, danas su u jadnom stanju. Pojedini spomenici su se obrušili, delovi grobnica su polomljeni i zarasli u korov. Potomaka počivših nema, pa nema ko da dođe i uredi njihove večne kuće. To, međutim, ne čine ni oni kojima bi to morala da bude samo poslovna obaveza, već i sveta dužnost. Čak ni oronulo stepenište sa donjeg ulaza na Staro groblje, koje nije bezbedno, ne može da se rekonstruiše. Navodno, pre više godina urađen je projekat, ali novca nije bilo.
JKP “Zelenilo i groblja” je nadležno za održavanje groblja, čišćenje i odvoženje smeća, uređenje zelenih površina, staza i infrastrukture. Ipak, makar osnovnu brigu o grobnicama koje niko ne obilazi, ovo preduzeće do sada nije preuzelo na sebe.
Ni traga od nemačkog groblja
UZ Staro groblje je u 19. veku formirano i Jevrejsko groblje, a nakon Prvog svetskog rata i tzv. Nemačko groblje. Na njemu se uzdizao osam metara visok spomenik podignut u čast nemačkih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu. Prema zvaničnim podacima, ovde je sahranjeno 4.593 vojnika – najviše Rumuna i Nemaca, ali 67 vojnika iz Srbije, 373 iz Rusije, deset iz Francuske i jedan engleski vojnik. Nakon 1945. godine, komunističke vlasti naredile su da se “sve humke fašističkih okupatora uklone i sravne sa zemljom”. Ovo mesto pretvoreno je u Pionirski park, bez ijednog obeležja o onima koji počivaju pod zemljom.
Tako je bilo do sada, bez objašnjenja zašto, a nadležni kažu da će od sada biti drugačije.
– Ove godine je u planu sanacija urušenih i oštećenih grobnih mesta koje niko ne održava, radi bezbednosti, iako je staranje o nadgrobnim obeležjima na poslednjim počivalištima svojih najmilijih u obavezi zakupca. Takođe je planirana i sanacija, odnosno rekonstrukcija stepeništa sa donje strane kapije, odgovaraju na naša pitanja u JKP Zelenilo i groblja.
Tamo kažu da od više od 2.300 grobnih mesta, za oko 500 nema kome da se pošalje račun, a tužbama pokušavaju da nađu vlasnike. Sada se traži i poskupljenje ovih usluga od oko 25 odsto.
Sveštenici i narodni heroji
NA Starom groblju sahranjeni su brojni trgovci, zanatlije, sveštenici, učitelji, lekari, sudije, advokati, profesori, predsednici opštine. Tu je i grobnica protojereja-stavrofora Filipa Blagojevića (1876-1938), zatim poznatog industrijalca, Jovana Vanka Kodžasa (1853-1926), čuvenog upravnika Duševne bolnice u Beogradu dr Dušana Stojimirovića (1870-1955). Tokom Drugog svetskog rata ovde su sahranjeni i narodni heroji Ivan Stefanović Srba, Jovan Krajišnik, Nikola Krga i Jovan Janićijević.
Bilo je inicijativa da se ovaj kompleks stavi pod zaštitu države. Prvu je podneo još pre više od šest decenija novinar kolekcionar i publicista Milan Jovanović Stojimirović.
– Crkvica je pod zaštitom, i prostor oko nje je samim tim zaštićeno područje, tako se odnosimo prema Starom groblju. Tako bi i grad trebalo da posmatra ovaj kompleks, i da brine o njemu kada je o uređenju reč, kaže Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.