TAJNA zakopanog blaga jednog od najbogatijih evropskih vladara Srednjeg veka, despota Đurđa Brankovića, ne bledi vekovima, a mnogi i danas fanatično tragaju za njim.
Smederevska tvrđava, Foto N. Živanović
Fantastične ideje o tome gde se nalaze lagumi puni zlata i dragog kamenja, intrigiraju i dan-danas, pa tako i različiti poduhvati tragača. Ubedljivo najneverovatnija ideja koštala je glave srpskog vojnika koji je svojevremeno naredio da ga zakolju kako bi našao mitsku riznicu.
Priča kaže da je 1892. u Smederevskoj tvrđavi bila smeštena baterija Artiljerijskog puka u kojoj je služio 25-godišnji podnarednik Ilija Konstantinović. On je u jednoj od kula smederevskog grada zaklan tokom noći 3. marta. Nađen je kako nag leži nauznak dok su mu iznad glave nož i komadići šećera.
Podnarednik je, kako se pripoveda, nakon sna koji je shvatio kao predskazanje, naredio da ga zakolju kako bi kad “vaskrsne” našao blago.
Ostaci crkvice na Smederevskoj tvrđavi, Foto N. Živanović
Da ova priča nije mit već, verovatno stvarni događaj, svedoči i najverovatnije policijski dokument potkrepljen činjenicama pod nazivom “Rezime – Kopanje blaga u Smederevskoj tvrđavi i žrtvovanje čoveka”. Rezime je verovatno iz 1910, sačinjen latinicom na pisaćoj mašini, i prenosi detalje zastrašujuće priče, kao i zaključke komisije koja je osnovana zbog ove tragedije.
Kako u njemu stoji, komisijski je utvrđeno da su podnaredniku Iliji izvađeni jabučica i srce, a da je to delo učinio vojnik Vasilije Radulović:
“Ubica je izjavio da je podnarednik Ilija četiri dana pre zločina u snu govorio gde se u Malom gradu tvrđave, ispod prozora dvorane kod šljive, nalazi zakopan novac i da ga Ilija može pronaći ukoliko ga na Veliki ponedeljak uveče Vasilije zakolje i njegovom krvlju iz jabučiće i srca poškropi mesto gde se nalazi novac.” Tako bi, piše ovde, trebalo da se “umilostivi i pridobije duh zakopanog blaga”.
Vojnik je, do poslednjeg trenutka, odvraćao podnarednika od sumanute ideje, ali je ovaj navaljivao uveren da će “klanje sigurno izdržati”. Na kraju, uspeo je da ubedi Vasilija da će ga, kako piše u rezimeu, iz mrtvih dići bočica “žive vode” i šipka u obliku štapa. Kako se navodi, misli se na štap-skiptar koji je simbol vlasti i dostojanstva i koga su nosili bogovi, vladari i uvaženi ljudi. Vasilije je trebalo, po uputstvima dobrovoljne žrtve, da vodom poprska rane podnaredniku, a štapom mahne iznad njegove glave kako bi se probudio iz mrtvih.
Foto N. Živanović
Zanimljivo je da se u ovom zvaničnom izveštaju, u delu objašnjenja događaja, pominju čak i duhovi:
“Ilija nije imao nameru da izvrši sakralnu krađu zakopanog blaga koje je činilo deo ličnosti našeg pretka avetinskog duha-talasona. (Talason – kućni duh koji štiti građevine.) Njemu je Ilija priznao suverenitet nad Jerininim blagom, i zato se lično žrtvovao ležeći glavom na kamenom pragu, kome u mističnoj ekstazi čini kult, da bi otkupio blago”. Takođe se navodi da je bio nag u ovom činu jer je želeo da se duhu blaga predstavi kao kultno čist”.
Vasilije, koji je zaklao podnarednika Iliju, kako piše u rezimeu događaja “nije bio duševno bolestan, ali kod klanja nije bio u punoj snazi svog razuma i volje. Vasilije je samo po želji Ilije obavio divljačku ceremoniju ritualnog žrtvovanja”.
Ovaj slučaj je okarakterisan kao “ludilo u dvoje” – stoji u rezimeu ovog dokumenta.
Do ovog trenutka arheološki je ispitana samo petina Velikog grada Smederevske tvrđave koji se prostire na 11 hektara. Zbog ovoga i arheolozi, ali i lovci na blago, veruju da se negde na ovom prostoru, pod zemljom, i danas nalazi bogatstvo despotovine.
Inače, u Smederevskoj tvrđavi, pre 11 godina, ali i ranije, pronađen je zlatni nakit i upravo ovi pronalasci “raspaljuju” maštu o izgubljenom blagu. Prilikom arheoloških iskopavanja 2012. pronađen je par zlatnih naušnica sa monogramom i grbom dinastije Paleolog, dok je 1968. godine tokom radova na restauraciji Malog grada, radnik pronašao zlatnu minđušu sa biserima i dragim kamenjem neprocenjive vrednosti za koju se veruje da je krasila despoticu Jerinu ili neku od njenih kćerki. Ovi vredni primerci deo su Arheološke zbirke Muzeja u Smederevu.
Čitao “rđave knjige”
“POGREŠNO vaspitanje i čitanje rđavih knjiga je u Iliji stvorilo anomaliju da kopa blago” piše, pored ostalog, u dokumentu sastavljenom pre 113 godina, odnosno 78 godina nakon ovog nesvakidašnjeg događaja. Dokument je pronašao i objavio smederevski istoričar, pokojni dr Leontije Pavlović.